Зашто је регистрација скупља ако је у склопу техничког прегледа?

Они истичу да је цена техничког прегледа ограничена уредбом Владе Србије и дају објашњење због чега је цена регистрације ако се врши преко њих скупља:

"Технички преглед возила није исто што и регистрација возила. Ауто-центри поштују уредбу Владе Србије и примењују ценовнике техничког прегледа возила који су у складу са наведеном уредбом, односно цена техничких прегледа возила не прелази максимално дозвољену цену по донетој уредби", наводе из СТЕП у допису достављеном Куриру:

"Регистрација возила је услуга која се наставља на услугу техничког прегледа возила и она не мора нужно да се обавља у ауто-центрима који се баве овом услугом. Клијент по завршетку техничког прегледа возила може у својој режији да оде до неке осигуравајуће куће да купи полису осигурања моторних возила од ауто-одговорности, да потом оде до полицијске управе да види колике су таксе за регистрацију, затим да оде до неке платне институције пошта, банка, мењачница и слично и да уплати наведене таксе и да се потом опет врати на шалтер полицијске управе како би добио регистрациону налепницу. У најбољем случају требало би вероватно пола дана да се све ово заврши".

Из СТЕП истичу да управо због тога што су ауто-центри организовали да клијенти могу да заврше све ове активности на једном месту, одмах по извршеном техничком прегледу, они морају и да наплате своју услугу регистрације јер она изискује и одређене трошкове који морају да се рефундирају кроз наплату услуге.

Одлука Владе Србије

Утврђена највиша цена техничког прегледа

Одлуку о одређивању цене техничког прегледа возила Влада Србије донела је 4. фебруара 2022. године и по њој најнижа цена техничког прегледа са ПДВ-ом за путничка возила износи најмање 3.070 динара, а највише 6.020 динара. Када је реч о мотоциклима, мопедима и тракторима цена техницког прегледа са ПДВ-ом износи од 2.120 до 4.120 динара, а за аутобус, тешка тератна и прикључна возила од 6.020 до 11.920 динара. Када се технички преглед за теретна и прикључна возила врши на полигону, највиша цена може бити увећана за додатних 2.000 динара.

Ово су њихови трошкови који утичу на крајњу цену:

1. Да би неки ауто-центар могао да се бави продајом полиса мора да има за тај посао квалификоване људе, али и одговарајућу опрему. Тако да сваки радник који се бави продајом полиса осигурања мора да има лиценцу заступника у осигурању, а обука за добијање лиценце и полагање испита кошта. При том се обука која је обавезна организује сваке године. Даље, да би могао да ради неопходан му је простор и опрема - канцеларија, односно шалтер, радни сто, столица, рачунар, штампач, фискална каса... Како би програми за продају полиса и њихова наплата функционисали мора да постоји квалитетан интернет и шалтер платне институције преко кога се врши плаћање. Простор треба да се греје зими, хлади лети, одржава хигијена, ту су и трошкови струје, воде, комуналија... Такође, тај исти радник мора да заради и за своју нето зараду и доприносе.

2. Када је реч о издавању регистрационих налепница, сваки ауто-центар за ту активност мора да добије сагласност, односно решење Управе саобраћајне полиције при Министарству унутрашњих послова које такође кошта (тренутно је такса за зхтев који се подноси министарству 94.800 динара). Такође, као и за продају полиса и за издавање регистрационих налепница су неопходни и простор и опрема. Један од услова за добијање решења је да тај простор мора да буде издвојен и не може бити у шалтер сали у којој се продају полисе.

3. Такође, законодавац тражи да се издавањем налепница може бавити само онај ко је дипломирани правник јер је у питању правни посао - странка подноси захтев за регистрацију возила, а правник оцењује оправданост захтева и утврђује да ли су испуњени сви услови за регистрацију возила или продужење регистрације и тек онда штампа регистрациону налепницу. Као и код продаје полиса и овом случају простор треба да се одржава, греје, плаћају комуналије, нето зарада и доприноси запосленом правнику...

4. Такође, законодавац је предвидео да је обавезан и видео надзор свих активности на техничком прегледу које странка може да прати из шалтер сале што јог додатно изискује трошкове улагања у камере, инсталације, видео опрему и рачунаре који су намењени само за видео надзор.

Због свега наведеног сматрамо, поручују из Удружења српских техничких прегледа, да је сувишно полемисати да ли је оправдана наплата услуга регистрације возила. Наравно, странка је та која одлучује и која увек има избор да се определи да ли јој одговара да изврши регистрацију возила у ауто центру или ће сама обавити регистрацију возила у полицијској управи.