Зашто су Dacia аутомобили јефтини: На чему се све штедело?

Dacia има репутацију произвођача јефтиних аутомобила, а одговор на питање зашто су возила ове марке ценовно приступачнија од конкуренције потражио је швајцарски Blick.ch од члана Развојног одељења компаније, Марца Strussa. Његова објашњења показују да се у уштедама може бити креативан па чак и иновативан.

За почетак, производња се већ у старту одвија јефтино у два погона у матичној земљи, Румунији, уз помоћ јефтине радне снаге. Мала је вероватноћа да ће Dacia градити фабрике у Аустрији или Великој Британији.

Уз то, као филијала компаније Renault, у чијем је власништву, Dacia може да се ослони на њихову технологију и користити погонске системе и друге склопове из портфолија француске групе. Основа Дустера, на пример, још се базира на истој технологији као и трећа генерација модела Renault Clio, лансираног 2005. године.

Али то није све. Модели марке Dacia нису само јефтини, него и имају солидне резултате када је реч о безбедности (прије свега, мисли се на коректне резултате на "црасх" тестовима, иако су системи активне безбедности и даље скромни па због тога њихови аутомобили добијају мање звездица на ЕуроНЦАП тестовима) и изгледају добро у поређењу са другим јефтиним аутомобилима.

У чему је, дакле, тајна Румуна? Погледајмо на примеру новог Joggera.

Мала маса возила је један од кључних одговора. Лагани аутомобили значи мање сировина и мање моторе. И једно и друго појефтињује производњу, а тиме и возило.

Боја за штитник подвозја већ је уграђена у пластику током производње. Дакле, не мора се посебно фарбати. То штеди један радни корак и чини штитник подвозја издржљивијим. Крхотине од камена или друге огреботине нису видљиве и не могу оштетити лак који би се тада морао поново фарбати.

Осим тога, уместо пластичних бочних заштита на Joggerovim вратима су налепнице, што је, кажу у румунском произвођачу, вишеструко мотивисана одлука. Јефтиније су, а и пластичне облоге у овом цјеновном рангу изгледале би заиста јефтино и убрзо би деловале истрошено.

Даље, предњи део до Б-стуба Joggera позајмљен је од модела Сандеро Stepway, што опет смањује трошкове.

Затим, ако погледате мало боље, Jogger позади нема издувне цеви, чак ни оне лажне. Завршетак издувног система је негде на средини аутомобила, што, погађате, такође штеди материјал и новац.

Задња светла су постављена вертикално, а ниједна лампица није на вратима пртљажника. Тако су врата ослобођена ових електричних инсталација, али је и њихов отвор већи за убацивање пртљага.

Dacia није развила нова седишта за трећи ред у Joggeru већ наставља да користи она из претходника, модела Lodgy. Ова седишта су тешка само десет килограма.

Шине за померање седишта изостављене су због трошкова и тежине.

И док купци морају да живе без електричних врата пртљажника или клизних задњих седишта, кровни носач доступан је готово бесплатно.

Наиме, кровни носачи су дизајнирани на начин да се уздужне шипке могу окренути попречно у само неколико једноставних корака и трансформисати из чисто естетског у функционални кровни носач, што купцима штеди новац јер не морају да набављају посебне носаче.