НОВА ДРЖАВНА ПОМОЋ ГРАЂАНИМА - 250 милиона евра за енергетску ефикасност
Од 2021. Србија је увела посебан програм за унапређење енергетске ефикасности у домаћинствима.
Чак 10.000 домаћинстава добиће 50% износа од процењених радова за унапређење, а један од критеријума и предности за остварење јесу лошија столарија, једноструки прозори и број чланова домаћинства.
Субвенције се односе на замену столарије, уградњу изолације, инсталирања котлова и пећи на чистија горива, као и за уградњу соларних колектора и соларних панела.
На јавни позив у оквиру Програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова који спроводе јединице локалне самоуправе пријављују се општине и градови. Програм је покренут прошле године како би држава, односно Министарство и локалне самоуправе, помогли грађанима да реализују пројекте који ће за резултат имати уштеду енергију или да уграде соларне панеле за сопствену потрошњу. Идеја је да држава обезбеди 50 одсто новца за инвестиције, а грађани остатак.
На овом јавном позиву градови и општине могу да добију најмање 25 милиона динара, а највише 200 милиона, и морају да обезбеде још најмање исти толики износ, који су добили од Министарства, за директно субвенционисање грађана. Другим речима, грађанима ће на располагању бити најмање две милијарде динара.
У последњих неколико година примећује се драстичан скок инвестиција у екологију. Предузете су мере које су имале директан утицај на неурушавање животне средине, односно на њено унапређење као што су:
Трајно решење за депонију у Винчи
Град Београд је, након 46 година, покренуо пројекте за отклањање ове еколошке претње, а када се заврше и изгради нова брана, Београд ће коначно отпадом управљати попут других европских градова.
Уклоњено преко 2.000 тона отпада
Током 2017. и 2018. покренута је акција откривања локација на којима је опасни отпад нелегално складиштен. Откривено је чак 12 локација које су у рекордном року у потпуности очишћене.
Заштита подручја – најкраћи пут до очувања природе
У 2014. је површина под заштићеним подручјима износила 6,37% Србије, а од доношења Закона о националним парковима 2015. проглашено је још 15 заштићених подручја. Сада их је 471, од чега је 87 подручја од националног интереса. Површина заштићених подручја сада износи око 7,8%, а стратешки циљ је да под заштитом буде 12% наше територије.
Нова национална лабораторија за анализу воде, ваздуха земљишта у седишту агенције за заштиту животне средине
Зграда Националне лабораторије почела је да се гради 2018, а њен главни задатак биће праћење промена квалитета медијума животне средине спровођењем хемијских испитивања загађујућих материја. Национална лабораторија је једна од најсавременијих у региону, у потпуности хармонизована са стандардима који се примењују у еминентним светским лабораторијама.
Нова постројења за пречишћавање отпадних вода: пројекти вредни близу 3 милијарде евра
Да би се побољшао еколошки статус низводних ресурса површинских вода и пратеће инфраструктуре, Србија инвестира у изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и тако умањује ниво насталог отпада и суспендованих материја.
Пошумљавање Србије
Данас је у Србији око 3 милиона хектара под шумама. Већа шумовитост даје бољи квалитет ваздуха, а само 1 хектар шума произведе око 800 тона кисеоника годишње. Управо зато се настоји да се обезбеди више средстава за пошумљавање и озелењавање јавних површина. Од 2018. до данас, држава је определила више од 206, 5 милиона динара за пошумљавање.
Република Србија је обезбедила финансирање еколошких пројеката по веома повољним условима, а средства ће бити употребљена за финансирање и рефинансирање капиталних зелених пројеката, важних за подизање стандарда животне средине и бољи квалитет живота свих нас.
Први вредан пројекат у енергетском сектору након 30 година
Отварањем ветропарка "Чибук 1" 2019. у Ковину, једног од највећих на Западном Балкану, допринело се енергетској безбедности и сигурности снабдевања струјом у Србији. Са 57 турбина и инсталисаном снагом од 158 мегавата, може да снабдева електричном енергијом 113.000 домаћинстава и смањује емисију угљен-диоксида за око 370.000 тона годишње
Петка – будућа највећа соларна електрана у србији
Као држава, започели смо експлоатацију соларне енергије у циљу повећања коришћења обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије. Соларна електрана Петка у Костолцу биће снаге 9,95 мегавата, чиме представља највећу електрану тог типа у Србији и први значајни искорак за ЈП ЕПС и Републику Србију у примени чистих технологија и одрживог развоја.
