Флоријан Андерхубер: Литијум је стратешки најважнији материјал у енергетској транзицији

Директор за енергију и климу у Европском удружењу за рударске индустрије, метале и минерале "Еуроминес" Флоријан Андерхубер каже је да је литијум стратешки најважнији материјал у енергетској транзицији и напомиње да пројекат "Јадар" у Србији може драстично да смањи зависност Европе од литијума, док истовремено ствара локалну додатну вредност "и све то применом најбољих доступних технологија за рударење и прераду".

"Литијум је вероватно стратешки најважнији материјал од свих у енергетској транзицији. Иако постоје резерве на европском континенту, још није отворен ниједан рудник, нити рафинерија. Европска зависност од овог - али и других - кључних састојака захтева од нас да радимо више сами – и то на прави начин од почетка", рекао је Андерхубер за Демостат.

Он је додао да су за то потребна два елемента: разумевање онога што имамо у земљи и партнерство са пријатељима.

"Пројекат "Јадар" у Србији, на пример може драстично смањити зависност Европе у целини од литијума, док истовремено ствара локалну додатну вредност - и све то применом најбољих доступних технологија за рударење и прераду. Ово не само да подстиче геополитичку аутономију европске транзиције, већ јача везе између ЕУ и Србије, ствара радна места и додатну вредност за Србију, и промовише врхунске технологије, обезбеђујући водећу позицију за одговорне и одрживе рударске технологије", нагласио је Андерхубер.

Он је додао да је пројекат "Јадар" почео као пројекат експлоатације бора, а литијум је постао много важнији временом како је електрификација транспорта почела да добија на значају.

"Ово је изазов, али и прилика: прерада јадарита захтева иновативне, најсавременије технологије, у које је уложено много истраживања и иновација - и то обезбеђује предност за Србију и Пројекат 'Јадар' у годинама које долазе. Осим тога, док је енергетска транзиција у ствари прелазак на друге сировине потребно нам је више примарних материјала, а примарни материјали су трајни материјали и могу да се рециклирају", рекао је Андерхубер.

Подсетио је да је извештај Интернатионал Energy Agency (ИЕА) показао да што је боље одрживо пословање рудника, то је поузданија његова производња и већа додата вредност коју ствара.

Он је додао да постоји много примера рударства у ЕУ који то тачно показују, попут Шведске, Финске, а на крају, како је рекао, и пројекат "Јадар" показују да рударство може да буде одрживо и одговорно, и да је рударство много више од копања рупе у земљи.

"То је екосистем који ствара радна места, који може да заштити биодиверзитет, привуче инвестиције и пословне могућности - али само ако се придржава највиших стандарда и посматра као нешто више од алата за задовољење потреба за ресурсима. Мислим да је то највећа разлика између европског/западног рударства и рударства које спроводе компаније из остатка света", навео је Андерхубер.

Он је истакао да "оно што покушавамо да постигнемо колективно као друштво јесте да заштитимо нашу планету док осигуравамо просперитет и висок квалитет живота" и нагласио да је "рударство важан део ове слагалице, а налазишта се не могу преместити".

Андерхубер је указао да Европа не може да обезбеди све метале и минерале који су јој потребни и поручио да би њихово добијање из земаља које не припадају ЕУ требало да обезбеди ископавање које се врши под строгим условима заштите животне средине.

Оценио је да је нормално бринути о утицају било ког индустријског пројекта, што не важи само за рударску индустрију, већ и за изградњу железница, електроенергетских водова, електрана за обновљиву енергију или било коју другу врсту инфраструктуре или производну локацију.

"Оно што сви ови случајеви имају заједничко јесте да уколико се добро спроведу, загађење животне средине се своди на такав апсолутни минимум да практично не постоји никаква штета по људе и животну средину - то се обезбеђује кроз ригорозну процедуру исходовања дозвола и одобрења и процене утицаја на животну средину и социјална питања", рекао је он.

Међутим, нагласио је да се често приликом разматрања рударских пројеката може видети да се они и њихов утицај стављају у контекст рударских активности у подручјима света у којима нису успостављени прописи у погледу исходовања дозвола и одобрења или у којима власти немају капацитет да те прописе спроводе.

То, подвукао је, често доводи до заблуда о томе како савремено рударење функционише и отвара простор за неосноване гласине.

"С друге стране, у интересу је и ЕУ и потрошача да се рударење сировина спроводи уз строге обавезе заштите животне средине - зато је транспарентност кључна у овом процесу. Компаније које желе да отворе рудник често приказују утицаје и како их ублажавају објављивањем студије о процени утицаја на животну средину - као што је Рио Тинто управо урадио са објављивањем нацрта овакве студије за пројекат Јадар", рекао је он.

Истакао је да је правни оквир у ЕУ је врло строг када је у питању праћење квалитета воде, смањење утицаја на земљиште, биодиверзитет и ублажавање климатских промена.

"Закон о критичним сировинама захтева сличне строге мере заштите животне средине и климе и за стратешке пројекте изван ЕУ, тако да пројекат изван ЕУ мора да се придржава истог нивоа заштите воде и земљишта као да се спроводи унутар ЕУ. То омогућава, на пример, да се рудник отвори у пољопривредном подручју без негативног утицаја на раст или квалитет усева", рекао је Андерхубер.