МЕСТО ГДЕ СЕ ОТВАРА РУДНИК ПОЧИЊЕ ЖИВОТ: Шта за Србију значи рударство и колика је корист грађана?
Од инвестиција у рударство држава очекује велике приходе и запошљавања.
Кинески "Зиђин" већ ради на отварању новог рудника код Бора, а више од 50 светских компанија у Србији истражује разне руде и минерале.
Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Стевица Деђански за наш портал открио је колико у Србији има налазишта руда, којих руда има највише и шта ће нашој земљи донети "Чукару Пеки".
- У Србији су заступљене многе врсте руда и ми смо на светском тржишту једна од најпримаљивијих земаља за инвестиције. Тренутно имамо више од 240 истражних права, имамо 70-80 компанија које раде на њима, а од тога су више од пола стране компаније. Нашим грађанима су већ познате "Зиђин" Бор, као и Рио Тинто, који је пре неколико дана уложио новац и у пројекат "Вале" из Бразила, која је трећа бразилска фирма на свету. То само показује да Србију препознају, а копа се све, од литијума, као метала будућности, затим бакра, злата, цинка... Све је заступљено. Очекујемо у наредне две до три године отварање новог објекта, што се тиче налазишта "Чукару Пеки", а у наредних три до пет година и отварање новог рудника литијума. Имамо још много њих који су на путу, тако да очекујемо да у наредних три до пет година постигнемо да рударство буде пет одсто БДП-а, што је озбиљан циљ.
- Сваке године имамо озбиљан раст. То се најбоље види по броју истражних поља и колико се буши истражних рупа. Из године у годину тај раст иде 10 до 15 процената, а када се сабере кумулативно од пре неколико година и сада, то је заиста велико повећање. Оно што грађани не виде и оно што нисам ни ја видео, док нисам почео да се бавим експлицитно рударством, јесте да ми кад кажемо рударство мислимо "рудник", али да би се стигло до рудника то је процес од 10 до 20 година. Почиње се од тога да се нађе локација, а за све то време се улаже новац. На пример, Рио Тинто је у Србији око 14 година и до сада су уложили око 210 милиона евра, а то је новац уложен у Србију, у раднике, оне који буше, истражују. Најављени "Вале" заједно са једном канадском компанијом, раде заједно неколико истражних поља и у прве две године улажу пет милиона, а ако се покаже иоле озбиљније, што се очекује, потписали су да ће уложити још 45 милиона, а то значи да ћемо имати само од једне светске компаније нових 50 милиона долара.
- Председник Вучић је инсистирао на томе да се код нас и прерађује, али морамо степенасто да гледамо. Прво, морамо да дођемо до тога да се крене са експлоатацијом, а да би се отворио тај рудник процена је да ће у наредних четири до пет година морати да се уложи око милијарду и 600 милиона евра. Зашто говорим цифре? Да би се видело које су вредности инвестиција. А следећи циљ, о ком смо причали, јесте да део те производње задржимо овде. Немогуће је све и нема потребе, али мислим да су председник Вучић, као и премијерка Ана Брнабић, јасно рекли да је то нама стратешки циљ. Очекујем до краја године прелиминарне контакте са неким компанијама које су изразиле заинтересованост да можда производе ту. Наравно да све после зависи и од способности саме државе да их привучемо и дајемо добре подстицаје.
- Све те земље које сада достижу озбиљан проценат из обновљивих извора урадиле су неколико ствари: копали су све што су могли док су имали, па кад је то посустало онда су почели да траже алтернативни начин. У међувремену су се обогатили, па су могли да плаћају већу цену струје. Изузетно је сулудо да држава, која има резерве и омогућава себи и грађанима јефтину струју, пређе на причу да ће омогућавати себи скупу струју, то не иде. Тим развијеним земљама када се каже да су прешли на обновљиве изворе јер више немају рудника, они негодују, али довољно је питати их колико су раније имали рудника, а колико сада, јер су их у међувремену потрошили. Ми треба да балансирамо, а страни партнери виде да ми бринемо о томе. Ниједна земља сем ако није морала није ушла у комплетну промену енергетског система.
- Већ сам рекао да је пет одсто БДП-а озбиљна прича. Узмимо за пример налазиште "Чукару Пеки". Само из горње зоне из које ће се копати је предвиђено да експлоатација траје 17 година, а за тих 17 година ће, рецимо, само Бор и околина добијати око 20 милиона евра од рудне ренте, а то је отприлике колико им је сада буџет, што значи да ће им буџет бити дуплиран у наредних 17 година. Дакле говоримо о Бору, о неразвијеном делу, где су људи бежали јер немају од чега да живе. Одједном ће сада добити нове путеве, болнице, вртиће... И плус ће се запошљавати људи. И држава ће за тих 17 година имати бар милијарду евра добити од рудне ренте, плус то покреће грађевину, тамо где се отварају рудници почињу да долазе нови радници који су добро плаћени. Место у ком се отвара рудник почиње живот. Онда на ред долази доња зона где експлоатација траје између 50 и 80 година, а то значи, ако се поставе добро ствари и убрза се процес, да имамо решен проблем у том делу Србије у наредних 17 година сигурно. Ако се покажу коначни резултати као добри онда имамо 50-60 година обезбеђен део земље који ће да живи добро, а наравно и цела земља има од тога интерес.
- Мало је специфично јер им за сада нису потребни масовно радници, али рецимо, једна компанија, коју не желим још да именујем, знајући шта их чека, већ сада покушава да нађе раднике. Обилазе привредну комору, Лозницу, Бор, разговарају са председницима тих места, посетили су службу за запошљавање јер хоће да направе, заједно са државом, озбиљан средњошколски систем који ће да припрема невисококвалификовану радну снагу која, наравно, може да иде на факултет, али која ће бити припремљена за рад у руднику.
