Панел дискусија „Цена струје за привреду: Шта очекивати?“ у организацији Америчке привредне коморе у Србији

Актуелна енергетска криза потврдила је да је „Електропривреда Србије“ поуздан и произвођач и снабдевач електричне енергије, а уз све глобалне изазове ЕПС је успео да изађе у сусрет привреди. У складу са препоруком из закључка Владе Србије ЕПС је за месец дана, до 30. новембра, продужио снабдевање електричном енергијом по непромењеним ценама. ЕПС продужава уговоре о снабдевању компанијама којима уговор истиче 31. октобра и то до 30. новембра. Такође, онима којима уговор о резервном снабдевању истиче 31. октобра нуди се нови уговор за новембар по цени резервног снабдевања, а онима који су већ потписали уговоре са почетком важења 1. новембра важење уговора одложено је до 1. децембра.

- ЕПС без одлуке владе није могао да помогне привреди, јер ЕПС самостално није могао да снизи тржишно формиране цене због тога што је тржиште за снабдевање фирми либерализовано, ова компанија није једина на тржишту и таквим понашањем би прекршио прописе - рекао је Братислав Џомбић, директор Сектора за развој слободног тржишта ЕПС-а, на панел дискусији „Цена струје за привреду: Шта очекивати?“ у организацији Америчке привредне коморе у Србији. – Мере морају бити краткорочне, да се не би нарушио тржишни принцип. Промене крећу са велепродајног тржишта, јер је ЕПС само један од учесника на српском тржишту. „Електропривреда Србије“ уноси дозу стабилности у свој начин снабдевања тиме што се држи договора и уговореног, без обзира на флуктуације цена на тржишту. Принцип ЕПС-а код снабдевања крајњих купаца електричном енергијом је да се не раскидају закључени уговори и тај принцип ће остати. 

Милош Младеновић, директор српске берзе SEEPEX, рекао је да су главни узроци скока цена опоравак приведе и раст тражње за енергијом, усмеравање највећег дела испорука течног природног гаса ка Далеком истоку, слабија производња обновљивих извора енергије,  а региону је додатни проблем направила лоша хидрологија, која је смањила производну хидроелектрана. 

- Ту је и драматичан раст такси на ЦО2 са 28 евра прошле године на 60-65 евра на европском тржишту трговине ЦО2 емисијама, али и спекулацијама у трговини, што је поскупело производњу струје из угља и гаса. Притисак на цене дошао је и због начина на који функционишу берзе, а то је да се најскупља производња која може да задовољи потражњу, што су у овом случају биле гасне електране, узима као референтна цена – објаснио је Младеновић. - Тржиште фјучерса тренутно показује да ће просечна цена електричне енергије у региону следеће године на берзама бити 120 евра за MWh, али то не значи да ће толика цена бити за крајње купце.

Давор Пуповац, директор Сектора за анализе тржишта и управлјање ризицима у ЕПС-у, указао је да се ЕПС у складу са законом по тржишном принципу формира цене за купце на либерализованом тржишту. То је у складу са преузетим обавезама према Енергетској заједници.

- Током ове енергетске кризе често се намеће питање зашто ЕПС који углавном продаје електричну енергију из сопствених извора не може да понуди другачију цену од референтне на тржишту. Када би „Електропривреда Србије“ продавала привреди електричну енергију по нижим ценама од тржишних, довели би до стварања дуалног тржишта, дошли би на удар институција које брину о заштити конкуренције и код других снабдевача створили утисак нелојалне конкуренције. Свако нетржишно понашање створило би проблеме за ЕПС – рекао је Пуповац. - Важно је напоменути да код нас уговори о потпуном снабдевању нису најскупљи као што је пракса у свету, већ су најкомотнији за крајњег купца, јер може да троши кад и колико хоће. Ту се види компаративна предност ЕПС-а као велике балансне групе, јер можемо по повољним ценама да покривамо трошкове таквих уговора. 

Пуповац је нагласио да без обзира на то што ЕПС има потребу да набавља енергију ван свог система почетком и крајем године, последњих неколико година на крају ЕПС више прода енергије на слободном тржишту, него што купи. Односно више извезе него што увезе енергије.

Како су истакли учесници дискусије, ограничавање цена електричне енергије је само краткорочна мера, а високе цене се очекују до краја ове и у првом кварталу следеће године. Порука привреди је да се цене неће вратити на ниво пре енергетске кризе, од око 60 евра за мегават-сат, те да се очекује да просечна цена на берзама за 2022. годину буде око 120 евра.

Мали простор за реаговање 

Милка Мумовић, експерт за електричну енергију и статистику у Секретаријату Енергетске заједнице, навела је да препоруке Европске комисије као мере за борбу против високих цена предвиђају смањење пореза и других такси, пореза и накнада на рачуну за струју, али да је у Србији удео тих накнада, такси и пореза у четири пута мањи него у ЕУ, те је и простор за реаговање мањи. 

- Земље ЕУ на име прихода од права на емитовање ЦО2 добиле су у овој години 10 милијарди евра више него прошле године, што је фонд из којег се може финансирати помоћ домаћинствима, али само енергетски сиромашних, и привреде ако се не крше правила о државној помоћи. Али, Србија нема приходе од ЦО2.  Земље које немају, као и Србија, одлучиле су се разне мере. Албанија ће дати финансијску помоћ снабдевачу, а Северна Македонија увози угаљ и покреће све термо блокове- додала је Мумовић.