Знате ли шта је "ПЕТКА"? Србија добија највећу соларну електрану, а познато је и како ће она изгледати

Србија је по угледу на европске земље, али и неке земље у најближем окружењу, почела је са експлоатацијом соларне енергије у циљу повећања коришћења обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије.

За те потребе Србија ће изградити соларну електрану под именом "Петка" и она ће бити највећа електрана тог типа у Србији и први значајни искорак за ЈП ЕПС и Републику Србију у примени чистих технологија и одрживог развоја.

Према плану изградње, соларна електрана ће се градити у у оквиру одлагалишта јаловине са површинског копа Ћириковац. "Петка" ће бити лоцирана са леве стране пута Пожаревац-Костолац, а до 8. фебруара ове године траје и тендер за идејна решења изградње.

Реч је о простору на којем ЕПС одлаже слој земље који откопа пре него што крене да копа угаљ, који после користе термоелектране Костолац А и Б. Соларна електрана "Петка" у Костолцу биће снаге 9,95 мегавата.

Како ће изгледати соларно поље електране „Петка“?

На самом локалитету "Петка" биће постављени соларни панели, а одређено је да се на тој локацији  може поставити 17.100 панела који ће бити снаге 650 вати и ефикасности 20,9%.

У оквиру пројекта усвојено је да се положај соларних панела фиксира, како би се избегло да се у току године у зависности од годишњег доба ручно подешава нагиб панела. То значи да ће "Петка" имати панел који ће стајати под углом од 20 степени у односу на хоризонталу, у редовима различитих дужина, при чему је један ред формиран од два реда панела постављених вертикално. Растојање између редова износи 4,5 метра.

Редови соларних панела имаће појединачну снагу од 100 киловати, са дистрибуираним распоредом 10 трансформаторских станица са трафоима појединачне снаге 1 МВА, са NN разводима и изградњу једног разводног 35 кВ постројења за везу електране са дистрибутивном мрежом. Инвертори и трансформатори биће дистрибуирани по површини терена електране, а разводно 35кВ постројење је смештено у једном објекту.

Иновација која ће бити примењена у изградњи највеће соларне електране у Србији јесте то што ће се користити 10 сувих трансформатора појединачне снаге 1 МВА са коефицијентом трансформације 35/0,4 кВ. То значи да ће се у потпуности заштити животна средина, јер иако су суви трансформатори за 35 одсто скупљи од уљаних, Србија их је одабрала јер они немају негативан утицај на животну околину. Услед коришћења сувих трансформатора неће бити потребе за уљном јамом и за складиштењем трансформаторског уља што би био велики проблем по животну средину. 

Србија иде у корак са светским циљевима заштите животне средине

Обновљиви извори енергије су главни покретач и носилац енергетске транзиције ка карбонски неутралној енергетици и економији. Борба против климатских промена је постала међународна обавеза за скоро све државе у свету, па и за Србију, које су се обавезале да спрече повећање просечне температуре на планети за 2 степена Целзијуса у односу на прединдустријски период и да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште у 2030. години за 45% у односу на емисије из 2010. године. Европа је поставила амбициозан план – нулта емисија штетних гасова до 2050. године.

Србија је од 2015. године до данас направила значајан помак у области обновљивих извора енергије, пре свега изградњом седам ветроелектрана укупног капацитета 398 MW, а кренуло се и у изградњу већег броја соларних електрана. Како имамо чак и већи број сунчаних дана од Немаца који итекако користе соларну енергију, не чуди што ће се интересовање за изградњу соларних електрана повећавати из године у годину.

Градња соларних електрана на депонијама пепела и шљаке, али и на напуштеним коповима угља је пракса која се користи широм света у оквиру енергетске транзиције и декабонизације, односно престанка коришћења угља и веће употребе обновљивих извора енергије, те не чуди што је Србија изабрала одлагалиште у Костолцу за изградњу "Петке". Такође, у Србији је до сада изграђено 107 соларних електрана инсталисане снаге 8,82 MW које су добиле подстицајне цене (фид-ин тарифе). Реч је о објектима мале снаге на земљи и на крову.

Фотонапоски панели су погодни и за домаћинства. Панелима од два до пет киловата може се обезбедити и топла вода и грејање куће или задовољити потребе пољопривреде, а трошкови за панеле за једно домаћинство отприлике озносе од три до пет хиљада евра.

Углавном се домаћинства одлучују за мање соларне електране од два киловата које су и најјефтиније.

Према пројекцијама Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, укупан потенцијал обновљивих извора енергије у нашој земљи износи 5,65 милиона тое (тона еквивалената нафте) годишње. Искоришћеност потенцијала, према последњих доступним подацима из 2019. године је 2,06 милиона тое нафте ОИЕ. 

У Европи соларних електрана највише имају Шпанци, Италијани и Грци. Платформа европске комисије показује да само у регионима угља у Унији може да се изгради чак 730 гигавата соларних постројења која би заменила прљаву технологију.