Два војвођанска града у мају имала су просечну нето плату већу од 60.000 динара
У првих пет месеци ове године, нето плате запослених у Србији номинално су веће 9,9 одсто, а реално 7,2
Просечна нето плата у мају ове године у Србији износила је 55.380 динара.
По подацима Републичког завода за статистику, мајска просечна нето плата већа је 762 динара у односу на априлску. У мају је медијална нето зарада износила 42.319 динара, што значи да је половина запослених остварило плату до тог износа.
У првих пет месеци ове године, показују подаци РЗС-а, нето плате запослених у Србији номинално су веће 9,9 одсто, а реално 7,2.
ШАНСА ДА ОДЛИЧНО ЗАРАДИТЕ: Можете продати стан по ТРИ ПУТА ВЕЋОЈ цени, проверите СВЕ УСЛОВЕ
ВЕЛИКА ЕКОЛОШКА КАМПАЊА ЗА ТРГОВЦЕ ОГРОМАН ПЛУС: Зарада - више милиона евра
ОД АВГУСТА ВЕЋИ РАЧУНИ ЗА СТРУЈУ: Уведена је нова такса, а ево ШТА и КОЛИКО ћемо плаћати
За разлику од просека на нивоу државе, просечна нето зарада у Војводини у мају била је 1.063 динара већа него у априлу. Наиме, у мају просечна нето зарада у Војводини износила је 52.525 динара, а у априлу је била 51.464. Војвођанска мајска нето плата мања је 2.855 динара него она на нивоу Републике. У априлу је војвођанска нето плата била 3.000 динара мања од републичког просека.
Од седам војвођанских области, само у једној, и то Јужнобачкој, просечна мајска нето зарада била је већа од републичке и износила је 56.336 динара. Дакле, у мају су запослени у Јужнобачкој области у просеку зарађивали 956 динара више него на нивоу државе. Од шест преосталих војвођанских области, само у Јужнобанатској је просечна мајска нето зарада била већа од војвођанског просека и износила је 53.570 динара.
У мају су просечну нето плату већу од 50.000 динара имали и запослени у Севернобачкој области – 50.563 и Средњобанатској – 51.305. У преостале три војвођанске области просечна нето мајска зарада била је мања од 50.000 динара, а близу тог износа имали су запослени у Севернобанатској области – 49.733, затим они који раде у Сремској области – 48.665 , а најмања је забележена у Западнобачкој области – 47.312.
Два војвођанска града у мају имала су просечну нето плату већу од 60.000 динара, с тим што је након вишемесечног првог места Нови Сад „пао” на друго. Наиме, у мају је просечна нето плата у Вршцу била 61.921 динар, а у Новом Саду 61.298, што значи да су Вршчани тог месеца имали коверте 623 динара „дебље” од Новосађана.
Од осталих војвођанских градова једино су запослени у Панчеву у мају имали зараду већу од војвођанског просека, али мању од републичког. Они су с нето платом од 55.129 динара заузели треће место у Војводини по висини просечне зараде у мају ове године.
Више од 50.000 динара у мају просечну плату имали су запослени у Сремским Карловцима – 51.172 динара, Сенти – 50.734, Кикинди – 51.756, Суботици – 51.389, Зрењанину – 53.041 и Сремској Митровици – 50.478. Тако се у мају први пут међу оне чија је просечна нето плата запослених већа од 50.000 динара нашла и Сремска Митровица. Плате у том сремском граду у мају биле су 586 динара веће него у априлу, када су износиле 49.892 динара.
ДА ЛИ ЈЕ КАМПОВАЊЕ ЈЕФТИНИЈЕ ОД ТУРИСТИЧКОГ АРАНЖМАНА? Ево колико кошта 10 дана под ШАТОРОМ
ШТА СВЕ СРБИ КУПУЈУ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА? Листа артикала које поручују потпуно се разликује од оне у свету
Лоше располажете новцем? Ево СЕДАМ САВЕТА који вам могу помоћи
У свим преосталим војвођанским општинама и градовима просечна мајска нето зарада није била мања од 40.000 динара. Најтање коверте у мају имали су запослени у Бачу – 42.708, а само 75 динара више они који раде у Малом Иђошу – 42.783. Који динар више имали су запослени у Ковачици – 42.805, затим у Србобрану – 43.220, Иригу – 43-556, Белој Цркви – 44.220, Жабљу – 44.626, Новом Бечеју – 44.937 динара.
Када се посматра процентуално, мајске нето плате у пет војвођанских општина мање су него у априлу. Тако се, по подацима РЗС-а, мање просечне нето зараде у мају у односу на април бележе у Опову – 1,5 одсто, Ади – 1,1, Кањижи – 0,8, Сенти – 0,4 и Пећинцима – 1,6 одсто. С друге стране, највеће повећање просечне нето мајске плате бележи град Вршац – 12,8 одсто, Тител – 9,1, затим Оџаци – 5,8, Беочин – 5,5, Темерин – 4,7, а остале војвођанске општине од један до три одсто.
