ИСТИ ПРОИЗВОД, ДРУГЕ ЦЕНЕ: Ево зашто су гас и бензин у Београду драстично скупљи него у остатку Србије

Исти производ, исте висина акциза, исти и порези за продавца, али драстично различита цена од града до града. Београђани течни нафтни гас (ТНГ) у просеку плаћају 74 динара по литру, док возачи у Ваљеву издвајају чак 10 динара мање, односно тек 64 динара по литру. Истовремено је у Шапцу ТНГ 72 динара, у Нишу 71 динар, у Врбасу 70 динара... Слично је и са ценама бензина, само што је разлика у распону цена нешто мања у односу на ТНГ.

Небојша Атанацковић, председник АД "Нафта", објашњава да су компаније које се баве продајом бензина на српском тржишту слободне да формирају цене како желе.

- Све до 2010. године држава је одређивала максималну цену бензина и ТНГ, али је од тада ступио на снагу закон који компанијама омогућује да слободно формирају цене. То што је негде ТНГ или гориво јефтиније, а другде скупље је нешто што називамо слободним тржиштем. Свуда у свету је пракса да пумпе држе јаче цене на ауто-путевима и местима где нема јаке конкуренције, где морате прећи и по 50 километара до следеће станице, док је у ужем језгру града, где има већа понуда, нижа цена - прича Атанацковић за портал SrbijaDanas.com.

Велика компанија "дави" малу обарањем цена

На питање како је могуће да цена од места до места варира чак и до 15 одсто, Атанацковић одговара:

- Тачно је да су акцизе и порези исти на целом подручју Србије и да је онда потрошачима тешко да схвате зашто је негде ТНГ драстично јефтинији. Предност слободног тржишта је што потрошачи уопште могу да нађу ТНГ за 64 динара, што је малтене нереално ниска цена. Вероватно је ту у питању оно што се зове нелојална конкуренција. Велика компанија, која има стотине пумпи широм Србије, намерно направи дампинг цена, односно снизи их на ниво испод тржишних цена, и тако штети малој локалној фирми поја продаје исти производ, а која је практично принуђена да и она снизи цене. Великој компанији та нижа цена неће направити штету на глобалном нивоу, док ће овој малој озбиљно нашкодити. У пословном свету то можда звучи сурово и можемо расправљати да ли је то у реду или не, али је зато за потрошаче добро да купују по цени нижој од тржишне - тврди Атанацковић.

Потрошачи имају моћ

Зоран Николић из Националне асоцијације потрошача Србије (НОПС) истиче за наш портал да су потрошачи ти који имају моћ да трговце натерају да свуда снизе цене.

- Трошкови живота и стандард се разликују од Београда до Ваљева, Ниша или Ћуприје. Продавци то јако добро знају и том чињеницом се воде када формирају цене. Бензин и ТНГ нису изузеци, тако је и са свим осталим производима. Нафтне компаније јако добро знају да се никоме неће исплатити да иде из Београда у Ваљево да напуни резервоар упркос не малој разлици од 10 динара - објашњава Николић.

Он наводи да је предност слободног тржишта у томе што се и у различитим деловима Београда могу пронаћи различите цене.

- Није иста цена на пумпи исте компаније на Чукарици и у Земуну. Потрошачи ће, што је логично, увек ићи тамо где је јефтиније. Ако би нека компанија ставила ту цену из Ваљева у Београду направила би ред на својој пумпи. То би јој реално била и најбоља реклама. Паметни трговци иду на то да зараде мање по комаду, али да продају што већу количину. Довољно је да се једна пумпа сети да озбиљније снизи цену и сви остали би морали да је прате. Да би до тога дошло морају и потрошачи да изврше притисак тако што ће кажњавати, односно избегавати оне који држе високе цене - закључује Николић.