МУКЕ СА ПЛАТНИМ КАРТИЦАМА: Користите их свакодневно, али не знате ОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ
Да ли је стварно тако?
Свако од нас поседује макар једну платну картицу у новчанику. Картичарство је у Србији одавно заживело, а банке својим маркетиншким активностима рекламирају картице као најсигурнији новац којим се свака куповина обавља лако и брзо.
Упозорење за све грађане: Добро се пазите, овако вас маркети преваре чим уђете
ВЕЋА КУПОВНА МОЋ ГРАЂАНА: У Србији повећан промет робе
Иако смо сви одавно осетили предности коришћења картица, ипак ово мало парче пластике не може да плати баш све оно што свакодневно купујемо. Куповина хлеба и кифли у пекарама, куповина жвака на трафикама, допуна Бус плус картице све се плаћа готовином. Плаћање партципација у домовима здравља могуће је извршити само готовином, а плаћање услуга, доплата разних уверења у већини државних установа није могуће извршити на лицу места, већ грађани са налогом за уплату морају у прву пошту или банку.
Тек од скоро је заживело плаћање таксија картицама, али још увек не у свим удружењима.Већина малих трговаца избегава увођење плаћања картицама. Разлог је једноставан. Банке наплаћују провизије и продавцима робе и услуге. Поред тога што за коришћење пос терминала банка условљава минимални месечни промет на рачуну, најћешћа провизија коју банка узима од продаваца иде и до 5 одсто на сваку трансакцију уз могућност задржавања новца продавца до једне радне недеље.
Управо овакви ценовници пословних банака мале трговце терају од прихватања картица, јер би у супротном били принуђени да подигну цену својих услуга, што би истрошене новчанике грађана Србије одвело код неких других, јефитинијих, па макар сваку куповину плаћали готовином.