НЕЋЕМО ИМАТИ ЈЕФТИНИЈЕ УЉЕ: Да ли ће цене и даље остати на овом нивоу или ће бити скупље?
Цене сунцокретовог и палминог уља достигле највиши ниво у последњих 13 година
И поред очекивања да ће се поскупљења хране зауставити у 2021. цене уљарица, а посебно уља обарају вишегодишње рекорде на светском тржишту.
САД ЈЕ ЗВАНИЧНО! Влада Србије одобрила - свим пунолетним грађанима по 60 евра, ово су детаљи СВИХ МЕРА
ТРИ ПАКЕТА ПОМОЋИ: Настављају се разговори са најугроженијим секторима, познато ко НОВАЦ добија АУТОМАТСКИ
ЕВРОПСКА ПОМОЋ ТУРИСТИЧКОМ СЕКТОРУ СРБИЈЕ 662.000 ЕВРА: Голубац и источна Србија први на листи
Соја је недавно на Продуктној берзи у Новом Саду вредела 66,5 динара по килограму, што је највише још од 2012. године. Због оваквих сигнала са тржишта ратарима се сада, уочи сетве, препоручује да сеју сунцокрет и соју више него прошле године јер берзански стручњаци процењује да ће уљарице и на јесен имати добру цену.
Зашто је дошло до овакве ситуације на тржишту и шта се може очекивати у наредном периоду. Посебно, да ли ће све ово утицати на повећање цена јестивог уља у трговинама које је крајем 2020. већ поскупело у два наврата?
- У години пандемије имали смо раст тражња за пољопривредно-прехрамбеним производима у свету. Такав тренд се наставља и у 2021. и то у већој мери за биљна уља него за уљарице - рекла је за Сунчица Савовић, директорка Удружења "Жита Србије".
Она подсећа да су 2020. лошији род сунцокрета имали многи велики светски произвођачи попут Бугарске, Румуније, Молдавије и Украјине што је неминовно утицало на овакву ситуацију на тржишту.
Турбуленције са ценама уља али и уљарица у протеклих месец дана изненадиле су, навела је Савовићева, све учеснике на светском тржишту. То је логично јер су цене сунцокретовог и палминог уља достигле највиши ниво у последњих 13 година. Сојино уље најскупље је у претходних осам, а соја је достигла рекорд из 2013.
Како је објаснила, тако драстичан скок цена узрокован је малим залихама већине биљних уља које су доступне за трговину. Додатни притисак долази и од инвестиционих фондова који су, током здравствене кризе, изузетно активни на тржишту хране и агресивно купују биљна уља на берзи.
Да ли ће високе цене уљарица мотивисати домаће произвођаче да повећају површине у наредној сетви? Савовићева је нагласила да се у Србији производи релативно мало сунцокрета - око 700.000 тона годишње. Очекује да ће у пролећној сетви, која почиње око 1. априла, сунцокретом бити засејано између 200.000 и 220.000 хектара.
- До великих прерасподела, што се тиче засејаних површина не може да дође јер су наше сетвене површине ограничене - објаснила је и додала да су прошле године лошији род сунцокрета имали многи светски произвођачи и да су наши ратари зато добро прошли. Сунцокрет је у 2019. плаћан 31 динара, по килограму, док се прошле године кретао од 32 до 38 динара на крају жетве када се сазнало за сушу у Украјини и Русији.
Савовић је казала да претходних пет година на тржишту сунцокрета у Србији подједнако послују извозници и уљаре. Они су сада конкуренција једни другима и робу добија онај ко више плати. Сматра да то иде у прилог произвођачима, а да ли их задовољава или не то је друго питање.
Директорка "Жита Србије" рекла је да је још рано за предвиђања и да ћемо тек у септембру имати сигурније прогнозе да ли ће сунцокретовог уља у трговинама поскупети.
- Што се нашег тржишта тиче, јасно је да од сада, па до новог рода сунцокрета, нећемо имати јефтиније уље. Да ли ће цене и даље остати на овом нивоу или ће бити скупље то ће искључиво зависити од будућег рода, код нас и у свету и дешавања на глобалном тржишту - објаснила је Савовићева.
Тржиште сунцокрета у Србији ради само месец и по дана након жетве. На пресеку године (у октобру) уљаре формирају цене на основу набавке сировине, која чини око 80 одсто удела у укупним трошковима.
- Уљаре нису задужене за социјалну политику. Послују са профитом искључиво онда када им међународно тржиште то дозволи. Када би спустили цену, онда би неко други купио њихово уље и извезао на друга тржишта. Ако би је подигли, онда би опет неко други купио сунцокретово уље у Италији, Мађарској... увезао га и њихово пословање гушио нижом ценом - казала је Сунчица Савовић.
