Срби најбоље знају да штеде: Ево колику своту новца уштеди сваки грађанин наше земље на годишњем нивоу

Половина грађана Србије штеди, а месечно сачувају у просеку 4.621 динар, показало је последње истраживање о штедним навикама и ставовима у нашој земљи. Ове за разлику од прошле године, месечна уштеда је нешто већа, и то за 406 динар.

Веће плате у јавном сектору: Лекару 75.000 РСД, полицајцу 44.000

Рачуница је јасна: За куповину стана потребно вам је 16 годишњих плата

Испитаници су навели да најчешће могу да уштеде до две хиљаде динара, њих приближно трећина, док више од 12.000 динара сачува пет одсто анкетираних. Седамдесет и један одсто грађана изјаснило се да им је штедња важна, а најзначајнија је старијима од 50 година. Иако су месечна уштеђевина и задовољство сачуваним новцем виши него у 2016, и даље 44 одсто штедиша није задовољно износом који ставе са стране, а овај проценат је за 10 одсто мање но лане. Двадесет и девет процената испитаника каже да је задовољно износом који могу да уштеде.

Главни мотив за чување новца у Србији и даље је стварање финансијских резерви за хитне случајеве, и то за приближно две трећине грађана, док скоро четвртина њих штеди да би се финансијски обезбедила и могла себи да приушти негу у старости. У односу на прошлу годину, 18 одсто више грађана штеди за потребе куповине, набавке и путовања – 37 процената како би себи могло "нешто да приушти", док приближно трећина њих то чини због трошкова реновирања и набавки, а 28 одсто за одморе и путовања.

За савет у вези са штедњом или улагањем новца, подједнак удео испитаника обраћа се породици и пријатељима с једне, и банкама с друге стране, по 44 процента. Ипак, скоро трећина њих каже да им савет није потребан и да "сами знају најбоље".

Информације и савете на интернету и у медијима тражи 12 одсто анкетираних.

Већина грађана (59 одсто) је рекла да је сума коју су могли да ставе са стране остала иста у протекле две до три године. Нешто више од петине њих је уштедело мање, а 15 одсто је могло да сачува више. Као разлог за смањену штедњу наводе нижи укупни приход домаћинства и мањак новца на располагању (38 одсто), као и веће трошкове живота (26 одсто).

Грађани су се позитивније него у 2016. оценили личну финансијску ситуацију у последње две до три године - 14 одсто истакли су да се побошљала (11 одсто прошле године), 35 одсто да се погоршала (прошле године 50 процената), а 48 одсто да је остала иста (осам одсто више него 2016.)