КО ЈЕ "ЗЛАТНА КОКА" БАЛКАНА? Србија самоуверено на трону, док Хрвати златне полуге не виде ни на фотографији!
Хрватска нема ни грама злата
Србија је за годину дана увећала своје златне резерве за више од 10 тона и тренутно има 32 тоне вредне 1,66 милијарди евра. Поједине суседне земље, попут Хрватске, немају ни грама. С друге стране, неке државе у региону искористиле су своје злато као залог за кредит
Подаци World Голд Цоунцила (Светског савета за злато), најпрецизније базе информација о резервама по државама, за други квартал ове године показују да после Србије највеће златне резерве на Балкану има Северна Македонија - 6,89 тона.
Следе Словенија са 3,17 тона, Босна и Херцеговина са 2,98 тоне и Црна Гора са 1.090 килограма злата које је заложено за кредит. За Хрватску је наведена цифра – нула.
ВЕЛИКЕ НАДЕ ЗА ЕВРОПСКУ ЕКОНОМИЈУ: Привреда на нивоу пре кризе до 2022. године, али под ЈЕДНИМ УСЛОВОМ
ВОЛ СТРИТ ПАО: Након вести о прекиду развоја вакцине берзе у хаосу
ВАЖНА ВЕСТ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Данас исплата посебне новчане накнаде
Од новембра прошле године до данас залихе злата у Србији нарасле су са 21 на 32 тоне, а њихова вредност је укупно 1,66 милијарди евра. Реч је о 2.500 златних полуга, од којих је свака тешка 12,5 килограма. Димензије су им 17,78×9,21×4,45 центиметара. Највише полуга чува се у трезору Народне банке Србије (НБС), односно две трећине, а остатак је на рачунима НБС-а у иностранству.
О потребама повећања државних златних залиха више пута је говорио и председник Србије Александар Вучић, истичући да више златних полуга значи и већу сигурност земље. Скоро исте поруке слали су и лидери многих земља у окружењу, попут Румуније, Мађарске, Словачке, па и Турске, док је Пољска у своју земљу повратила 100 тона.
Иначе, злато код појединих великих сила чини и до 70 одсто њихових укупних девизних резерви.
Хрватска је своје последње златне резерве продала још 2001. године, према подацима Лидера.
ХНБ је тада одлучила да прода 13,127 тона златних резерви по тадашњој цени од 272 долара по унци, што је држави прибавило око 115 милиона долара. Остатак златних резерви је ‘отишао’ 2005. године по цени од 496 долара по унци, при чему је Хрватска зарадила око 31 милион долара.
Дакле, ова земља је своје злато продала за 146 милиона долара, а данас би за њега могла добити 710 милиона долара, наводи Лидер.
Црногорске резерве злата од 38.477 унци или 1.090 килограма, које су наслеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи. Наиме, оне су 2017. године по трећи пут заложене за кредит код Цредит Suisse банке. Тамо ће остати до 2027. док се зајам не отплати, јер је узет на десет година.
Црна Гора по становнику, у државним резервама, има 1,7 грама злата. Тако бар изгледа груба рачуница када се 1.090 килограма подели на број становника по последњем попису - 625.266.
- Златне резерве заложене су за кредит у износу од 78 милиона евра, закључен са Цредит Suisse АГ Лондон у априлу 2017. Кредитни аранжман је подељен у две транше, једна у износу од око 48 милиона, а друга 30 милиона евра и као колатерал су заложене укупне државне резерве злата - речено је раније из црногорског Министарства финансија.
Злато представља и девизне резерве, које су, у бруто износу, у Србији, према последњим подацима с краја септембра, биле 13 милијарди евра, од чега 12,7 одсто отпада на оне у злату. Овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок.
Цена злата држи се данас на стабилном нивоу, чему је допринео оптимизам да ће на крају бити усвојен амерички пакет економских подстицаја. Тако је цена за спот испоруку остала на 1.921,21 долара по унци на преподневном трговању у Лондону, док је терминска цена америчког злата склизнула за 0,1 проценат на 1.926,90 долара.
