У ДРЖАВНОМ СЕКТОРУ ПЛАТЕ ВИШЕ ОД 70.000, КОД ПРИВАТНИКА ОКО 45.000! Ево колико се зарађује у Србији
Чини се да се никада више није причало о повишицама. Ових дана обелодањено је да ће од јануара плате у јавном сектору расти од седам до осам одсто и да ће пензионери добити повишицу од 5,5 процената.
Најављена је и једнократна помоћ најастаријима од 20.000 динара, а сведоци смо ових дана и исплате новчане помоћи од 30 евра.
Ту и није крај, јер већ у децембру нам стиже додатних 20 евра. А, кад се подвуче црта и завири у статистику види се заправо колико грађани Србије зарађују. Види се и да су нам примања расла из године у годину, али и да је јаз између зарада у државном и приватном сектору и даље остао.
ТРИКОВИ ЗА ШТЕДЊУ! Ово су начини уштеде наших мама којих се и даље придржавају
ИНФЛАЦИЈА ЈЕДЕ КУЋНИ БУЏЕТ: Купци у Србији највише троше на ОВЕ три намернице, а оне прве по расту ЦЕНА
ЕВО КАКО У ДВА КОРАКА ДА ПРОВЕРИТЕ ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ЛЕГЛО 30 ЕВРА: Стиже још једна лепа вест за све грађане
Практично, према најновијим подацима, просечна зарада у јавном сектору је 72.113 динара, код приватника предузетника је око 34.000 динара, а анализе пословних удружења показују да се у приватном сектору у свим категоријама зарађује око 45.000 динара у просеку.
Просечне зараде у августу у динарима:
- 64.639 у Србији
- 72.113 у јавном сектору
- 82.823 у државним предузећима
- 75.463 у државној администрацији на свим нивоима
- 71.890 у здравству и социјалној заштити
- 66.234 у образовању и култури
- 34.007 у просек примања предузетника и запослених код њих
Статистика показује да плате у Србији, и поред економске кризе изазване корона вирусом, расту што се може видети и из најновијих податак РЗС по којима је просечна нето зарада у августу била 64.639 динара, што је у поређењу са истим месецом лане реални раст од 5,8 посто.
При том медијална нето зарада износила је 49.933 динара, што значи да је 50 посто запослених имало зараду до тог износа.
Економисти притом указују да се иза ових општих података крију они мало специфичнији, који показују да је забележеном расту просечне зараде највећим делом допринео јавни сектор, где су примања и прошле али и ове године повећана, и у августу износе 72.113 динара, што је за 5.000 више него у новембру прошле године.
За разлику од њих, примања предузетника и запослених код њих, нису имала такав скок, што се види и из података РЗС, по којима је њихов просек у августу био 34.007 динара. Та разлика није мала и износи близу 30.632 динара.
Међутим, према анализи привредних асоцијација, ти подаци РЗС се односе само на један део велике породице приватног привредног сектора, док онај други који се не може јасно сагледати кроз званичне податке, показује да је та зарада већа и да се креће између 44.000 до 45.000 динара. Она је у Београду и већа и креће се око 440 евра, у Војводини око 420 а у остатку Србије око 360 евра.
Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку у Србији каже да се и из званичних података, који имају мањкавости у методологији, види да су запослени у јавном сектору у бољем положају.
- Држава је у протеклом периоду више пута подигла зараде у јавном сектору чиме се разлика у примањима у поређењу са приватним увећала. Она се креће од 20 до 25 одсто што није мало. Ми имамо око 40 одсто људи, од укупног броја запослених, који раде у државном сектору, и њихов раст плата повећава и просечну зараду. На износ просечних примања утицало је и увећање минималца почетком године, који је за шест година коригован за 45 посто а раст привреде није био ни приближно толики. Ако се пак погледа скок зарада у појединим деловима јавног сектора, попут државних предузећа, видеће се да је разлика још драстичнија односно да је заостатак приватног сектора још већи - наводи Рајић.
