ШТА ЧЕКА ЂАКЕ ПОСЛЕ РАСПУСТА? Предлог СЗО се никако неће допасти родитељима - просветари нуде другачије РЕШЕЊЕ
Деца су на распусту, лето је у јеку, али родитељи у Србији се већ питају како ће изгледати нова школска година у условима слабог одзива на вакцинацију и почетка ширења делта соја корона вируса.
И родитељи и наставници се слажу да је онлајн настава била и остала само привремено решење и да су последице по знање и социјалне вештине ученика немерљиве.
СРБИЈА УВОДИ ОБАВЕЗНУ ВАКЦИНАЦИЈУ МЕДИЦИНАРА? После војске и полиције, ускоро пада ОДЛУКА и о здравственим радницима!
"ДА ЛИ СТЕ СЕ ВАКЦИНИСАЛИ?!" Дарија упутила новинарима питање, а онда им рекла да ураде нешто ШТО НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО
БРОЈКЕ ЗАБРИЊАВАЈУ, ЧЕТВРТИ ТАЛАС ПОЧЕО: Др Ђерлек открио када ће ДЕЛТА СОЈ показати праву СНАГУ и шта морамо да урадимо
Препорука СЗО је да се онлајн настава избегне по сваку цену, а као решење се нуди што чешће тестирање ученика. С друге стране, наводи се пример Израела, где је почела имунизација старије деце.
Истражујемо које су опције за нормалан почетак школске године и да ли је препорука СЗО изводљива у Србији.
Ђаке што чешће тестирати
Европски огранак Светске задравствене организације (СЗО) недавно је дао препоруку да би следеће године у школама у ЕУ требало радити ПЦР или антигенске тестове како би се избегло враћање на онлајн наставу у случају новог таласа епидемије корона вируса.
- Летњи месеци пружају прилику владама да уведу пакет мера које ће допринети смањивању стопе заразе и избегавању затварања школа - навео је Ханс Клуге, директор европског огранка СЗО.
У заједничком саопштењу са Унеском и Уницефом оцењује се да је затварање школа "негативно утицало на образовање и социјалну и менталну добробит деце и младих".
Тестирање у школама би могло да се препоручи у случају кластера у некој установи, али СЗО сматра да тестирање може да се препоручи чак и у одсуству симптома код ученика и запослених.
- Не можемо да дозволимо да деци буду ускраћени образовање и развој због пандемије - поручио је Клуге.
СЗО сматра да затварање школа треба да буде крајња мера, и то само у случају "експлозије броја заражених или ако ширење заразе не може да се контролише неком другом мером".
Да ли би масовно тестирање ученика била реална опција у случају Србије, ипак, тешко је рећи.
"Тестирање није реална опција"
Александар Марков, преседник Форума београдских гимназија, на питање да ли би масовно тестирање ђака на корона вирус било изводљиво, каже да то "није реална опција."
- То би био логистички проблем, било да то радите на почетку школске године или да га радите у току. Много је ђака, а чак и да данас буду негативни, сутра би већ могли да буду позитивни.
По њему, једино решење је подршка државе и - масовна вакцинација.
- Држава би морала да узме на себе обавезу и нареди општу вакцинацију - најпре запослених у просвети, па онда и других запослених, као предуслов нормализације.
Он каже да се ипак "нада да ће настава почети на време због ученика". Прошла школска година била је, по њему, само одржавање континуитета наставе.
- Имали смо крени-стани ситуацију. Резултати су више но скромни. А на социјалном плану је још горе. Прваци се не познају пошто су били подељени на групе.
Он поново подвлачи значај вакцинације иако каже да им министарство још није дало препоруку.
- Министарство нам није дало никакве најаве - све је још на нивоу спекулације. Ја смисао видим само у вакцинацији - каже он.
Мирослав Маркићевић, директор Седме београдске гимназије, каже да се у његовој гимназији припремају као да ће настава кренути најнормалније 1. септембра. Ипак, каже и да су спремни на сваку евентуалност.
- Припремамо се као да ћемо радити са 30 ученика 45 минута. Набављамо средства за дефифенкцију и све остало. Али ако буде требало, пребацићемо се на комбиновани модел.
На питање о могућем масовном тестирању деце, он каже да такав предлог оставља много нејасноћа.
- Школа нема надлежности да масовно тестира своје ученике. Искрено, звучи немогуће тестирати све ученике одједном. Ипак, ми радимо у складу с препорукама, па ако министарство осмисли план о тестирању, ми ћемо то испоштовати.
Он ипак каже да полазак деце у школу носи са собом ризике.
- Полазак деце у школе повећава учесталост инфекција. Ако глобално гледамо, то се дешава свуда.
Да ли би ова препорука могла да буде усвојена и код нас, за сада нема дефинисаног одговора. Неки просветари, који су желели да остану аноними, рекли су да се о тестирању све више прича у школама али да нико ништа званично није одлучио.
Из Министарсва просвете су раније саопштили за "Блиц" да прате ситуацију и да ће се одлука тек донети - без прецизирања да ли ће бити тестирања или вакцинације.
- Као и до сада, у сарадњи са Кризним штабом пратићемо епидемиолошку ситуацију и на основу тога ће бити донета одлука на који начин ће бити организована настава у новој школској години - кратко су за "Блиц" прокоментарисали из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
"Кључ је да се сви изнад 13 вакцинишу"
Став струке према овом питању је да је најбоље решење вакцинација - док масовно тестирање ученика дочекују са крајњом скепсом.
Епидемиолог Борислав Радуловић каже директно да би масовно тестирање ученика било "ван памети".
- Таман посла! Било би немогуће. Замислите само једну генерацију да морате да тестирате. Колико је то тестова?
Он истиче да једном негативан текст не значи да неће бити негативан и сутра.
- Чак и да успете да их тестирате, све њих, за само пет дана би међу њима имали новооболеле. Негативан данас не значи негативан сутра.
Он предуслов нормализације види у вакцинацији свих "од 13 па навише."
- Вирус ће све више да тражи себи резервоар и да се спушта ка млађим генерацијама. Сви од 17 до 30 морају да се вакцинишу. То је кључ. Могли би и они од 13 , за млађе још није препоручено. Најмање вакцинисаних имамо у тој популацији.
По њему, добра ствар у овој пандемији је што деца подносе лакше корону - мада и то носи своје проблеме.
- У пандемији нема ничег доброг, али то је добро што нам деца подносе лакше инфекцију. Али то их чини резервоарима вируса. Зато старији морају да се вакцинишу - подвлачи он.
Поразно је ипак то што најмање вакцинисаних и јесте у популацији најмлађих, а у Србији важи препорука да се могу вакцинисати и деца старија од 12 година.
- У Београду смо прешли 50 одсто вакцинисаних одраслих, али код младих је низак проценат вакцинисаних. То је врло забрињавајуће, јер они на јесен крећу у нову школску годину. Око 30-40 процената младих студира, они ће кренути на наставу, као и средњошколци, и то ће представљати епидемиолошки ризик. Треба сада искористити време и вакцинисати се пре тога да би се имунитет изградио до септембра, октобра - рекао је недавно проф. др Душан Попадић, имунолог.
Слично је прокоментарисала и др Тања Јовановић, вирусолог. По њој, уколико се довољан број људи вакцинише током лета, на јесен се неће размишљати ни о онлајн настави нити о тестирањима сваке недеље.
- Апелујем да се што више младих вакцинише ако желе да несметано наставе свој живот у овом летњем периоду кроз забаву, музику, посету концертима, посету утакмицама, путовањима... А онда на јесен несметано кренули у школу и на факултете, да би старији наставили нормално да живе - прича др Јовановић.
Неизвесност пред септембар
Ипак, како смо тек у јулу, тешко је прогнозирати. Иако је епидемиолошка ситуација далеко стабилнија него на почетку прошлог таласа, неке ствари брину струку - а највише од свих успоравање процеса имунизације становништва, као и ширење делта соја корона вируса.
После пада у броју заражених, бројке поново расту, а то буди оправдани страх од експлозије заражавања у септембру.
