КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ 1. СЕПТЕМБАР? ДА ЛИ СЕ ЂАЦИ ВРАЋАЈУ У КЛУПЕ? Три опције у игри, коначна одлука крајем августа
Како ће изгледати 1. септембар у школама тренутно је потпуно неизвесно
Мање од месец дана је преостало до старта нове школске године, али је и даље много недоумица у вези с повратком ђака у клупе, а, како стоје ствари, коначна одлука биће донета крајем августа, односно "у минут до 12".
БРЗИНА ПОВРАТА НОВЦА И ЗАРАДА ЈЕ РАЗЛОГ УЛАГАЊА - ТРЕБА ВАМ 15.000 ЕВРА: Ово је изузетна прилика за сигурне паре
ВОЗАЧИ БЕСНИ ЗБОГ СКУПОГ ТЕХНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА: Како се уопште одређује цена?
ДА ЛИ СУ БЕЗБЕДНЕ НАМИРНИЦЕ ПРЕД ИСТЕКОМ РОКА: Код ових производа можете да занемарите датуме на паковању
Како ће изгледати 1. септембар у школама тренутно је потпуно неизвесно, мишљења се разликују чак међу и самим просветним радницима на једној, односно епидемиолозима на другој страни, па чак и међу припадницима Кризног штаба за борбу против ковида-19, који би у неком тренутку требало да пресеку и, као што су учинили прошле године, донесу одлуку о изгледу образовног система у наредних десетак месеци, како у основним и средњим школама, тако и на вишим школама и факултетима.
- С једне стране можемо одмах да кажемо да ће бити исто као прошле године, али смо сви начелно против јер бисмо хтели да школе нормално раде. Међутим, овде је питање ризика који се преузима - рекао је недавно за “Блиц” др Предраг Кон, и најавио да ће коначна одлука зависити од епидемиолошке ситуације у Србији у другој половини августа.
На другој страни проф. др Бранислав Тиодоровић је много већи оптимиста.
- Сигуран сам да ће школска година да почне регуларно, јер не очекујемо значајнији пораст броја инфицираних на дневном нивоу до октобра - рекао је др Тиодоровић за "Новости".
У целу причу се умешала и Светска здравствена организација која је дала препоруку да би следеће године у школама требало радити ПЦР или антигенске тестове како би се избегло враћање на онлајн наставу у случају новог таласа епидемије корона вируса. У заједничком саопштењу са Унеском и Уницефом оцењено је да је затварање школа "негативно утицало на образовање и социјалну и менталну добробит деце и младих".
Ипак, варијанта са тестирањем ђака делује прилично нереална, уз много финансијских и организационих проблема.
- То би био логистички проблем, било да то радите на почетку школске године, било да га радите у току. Много је ђака, а чак и да данас буду негативни, сутра би већ могли да буду позитивни - рекао је Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
Оно у чему се епидемиолози слажу јесте да је за нормално одвијање наставе неопходна успешна вакцинација, како просветних радника, тако и самих ђака и студената. Међутим, према последњим подацима Министарства просвете, у основном образовању вакцинисано је 46,6 одсто запослених, у средњем 46,2 одсто, а у предшколском свега 36,1 одсто запослених. Највећи проценат цепљених је у високом образовању - 60,23 одсто.
Епидемиолог Радмило Петровић сматра да је требало увести обавезну вакцинацију за одређене групе у које спадају и просветни радници, да би се, како каже, спречило ширење вируса.
- Ја сам их назвао стратешке групе, то су здравствени радници, радници на одговорним местима, као полиција, ватрогасци, спасиоци, војска, просветни радници, да они буду вакцинисани, да не би ширили вирус… Треба вакцинисати све, ја сам за обавезну вакцинацију тих ризичних група. Није требало да иде да ради тај посао ако није спреман да се жртвује за народ.
Када су ђаци у питању, број вакцинисаних је минималан. У Србији је дозвољена вакцинација деце од 12 година старости, и то само са "Фајзеровом" вакцином. Ипак, треба узети у обзир да је "Батут" издао препоруку за вакцинисање деце од 12 до 15 година, али "првенствено код деце са коморбидитетима и код гојазне деце".
- Треба схватити да је вакцинација одобрена за узраст старији од 12 година. Треба схватити да формирање школских колектива долази. Треба схватити да неће бити стриктних мера каквих је било прошле године за узраст старији од 12 година, јер постоји заштита. Ја сад могу да додам нешто што лично размишљам, једноставно се мора инсистирати да колективни буду заштићени. Под тим подразумевам вакцинисаност, а да су заштићени и они који су прележали ковид - рекао је др Кон.
Како напомиње проф. Тиодоровић, на последњем састанку Кризног штаба захтевано је од надлежних да се спроведу мере које ће да утичу да педијатри и изабрани лекари интензивније саветују цепљење и деци и студентима.
- Деца ће се вакцинисати по домовима здравља на пунктовима које све педијатријске службе у земљи већ имају. Педијатри су у обавези да препоруче вакцинацију, а на родитељима је да донесу коначну одлуку - рекао је проф. Тиодоровић.
Пре годину дана, на почетку школске године, имали смо само 76 заражених за 24 сата, сада се већ крећемо између 300 и 400 на дневном нивоу, а нама ове године најављују пик четвртог таласа пред повратак у школе.
- Прошла школска година била је само одржавање континуитета наставе. Имали смо крени-стани ситуацију. Резултати су више него скромни, а на социјалном плану је још горе. Прваци се не познају пошто су били подељени на групе - јасан је Александар Марков из Форума београдских гимназија.
Др Предраг Кон указује на важан детаљ.
- Епидемиолошки је потпуно јасно да су колективи мотор за одржавање и преношење вируса. Не говорим само о школским колективима, говорим о студентским колективима, о средњошколским, радним, великим колективима. То су места у којима постоје услови за масовније преношење - казао је др Кон.
Када су школе у питању, постоје три опције како би могао да изгледа 1. септембар. Прва, оптимистичка, да сви ђаци буду потпуно нормално сваког дана у школским клупама као што је то био случај пре короне, дакле учионице са по 30 и кусур ђака. Друга, песимистичка, која би била примењена у случају експлозије короне по школама, по којој би сви ђаци били на онлајн настави као што је био случај у пролеће 2020. у време полицијског часа и ванредног стања. И трећа, можда и најреалнија, да поново буде примењен комбиновани модел.
Скоро да нема дилеме да ће млађи основци, ђаци од првог до четвртог разреда, нормално кренути у школу и бити сваког дана у клупама, само је питање да ли ће одељења бити подељена на два дела или не. А то ће зависити од епидемиолошке ситуације.
Када су старији основци у питању, ђаци од петог до осмог разреда, једна варијанта је да буду нормално у школи, а друга да иду комбиновано: дан у клупама, дан код куће на онлајн настави.
Мирослав Маркићевић, директор Седме београдске гимназије, каже да се у његовој гимназији припремају као да ће настава кренути најнормалније 1. септембра. Ипак, каже и да су спремни на сваку евентуалност.
- Припремамо се као да ћемо радити са 30 ученика 45 минута. Али ако буде требало, пребацићемо се на комбиновани модел.
Средњошколци су у више наврата означени као "најризичнија група" у којој би најлакше могла да букне корона, па су они прошле године и најчешће били на онлајн настави.
Како тренутно стоје ствари, тешко је веровати да би све средње школе могле да се врате потпуно у нормалу, те да ђаци сваког дана буду у школским клупама. Много је реалнија опција да средњошколци поново иду по комбинованом систему, дакле са подељеним одељењима, једну недељу у школи, а другу онлајн.
- Као и до сада, у сарадњи са Кризним штабом пратићемо епидемиолошку ситуацију и на основу тога ће бити донета одлука на који начин ће бити организована настава у новој школској години - кратко су прокоментарисали из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Није искључено и да школа почне по једном моделу, па да се после прибегне другом.
- Услов да школарци и академци остану у клупама и током целе зиме је да се што већи број њих вакцинише - рекао је проф. др Бранислав Тиодоровић.
Код средњошколаца постоји и "додатак" што се ради о старосној групи која може да се вакцинише.
Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић недавно је указала да најављени нови талас вируса корона може угрозити септембарски испитни рок и одредити да се четврти семестар одржи у онлајн формату.
- У овом тренутку то је немогуће предвидети. Надамо се да неће бити тако, али морамо бити спремни - нагласила је Иванка Поповић и додала да је значајно да се и даље апелује на студенте да се вакцинишу.
Надлежни недељама уназад покушавају да анимирају академске грађане како би се у што већем броју вакцинисали, а Институт "Батут" је отишао корак даље и најавио да ће Кризном штабу предложити да се донесе правило по којем би настави и вежбама на факултетима могли да присуствују само вакцинисани или студенти са ПЦР или антигенским тестом!
Ово је већ уведено за студенте Медицинског факултета у Београду који не могу да уђу у болнице без цепива или негативног теста на свака три дана.
Међутим, с обзиром на то да обавезна вакцинација није заживела ни међу медицинским радницима, тешко је веровати да би могла и међу студентима.
О почетку нове школске године говорио је и државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек.
- Искрено бих волео и надам се да ће деца регуларно поћи у школу од септембра. Међутим, морамо да сачекамо последњу недељу августа, да видимо каква ће бити епидемијска ситуација. Тада ћемо да донесемо коначну одлуку - открио је Ђерлек.
Др Предраг Кон упозорава на још једну опасност.
- Можда неко мисли да ће епидемиолошка ситуација да се побољша, не очекујем да ће то да се деси, неће се ништа променити јер колективи јесу места преношења вируса, посебно делта сој који се показује да боље иде кроз млађе. Оно како ја видим почетак школске године је да деца треба да буду заштићена - закључио је др Кон.
