НАСТАВЉА СЕ ОНЛАЈН НАСТАВА И ПОСЛЕ КОРОНЕ? Најновије истраживање: Школе ће се дигитализовати
Најновије истраживање Завода за унапређивање образовања и васпитања о учењу на даљину спроведено на више од 50.000 запослених у просвети говори да ће се неки види онлајн наставе задржати и након пандемије корона вируса.
У истраживању је учествовало тачно 50.202 запослена у образовању, односно наставници, директори у школама и стручни сарадници. Њима је на почетку истраживања постављено питање колико искуства имају у реализацији онлајн наставе. Најчешћи одговор је био да имају одређено искуство, али да је оно веома ограничено (44,16 одсто). Док је други најчешћи одговор био да их је ковид сусрео по први пут са наставом на даљину (37,82). Дакле, закључак је да око 80 одсто просветних радника нема много искуства са онлајн наставом.
Ипак, иако можда немају много искуства, имају ентузијазма за овакав вид наставе.
Откривамо производе и брендове које смо највише куповали online у 2021. години
САДА И ЗВАНИЧНО: Школска година почиње химном "Боже правде", за непоштовање казна и до милион динара
СТИЖУ ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ СА ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ: Ускоро ће ученици моћи да заврше ДВА ПРОГРАМА средње школе?
Оно што је одмах упало у очи јесте мишљење наставника да ће школство код нас поћи путем све израженије дигитализације. Прецизно, на питање "хоће ли учење на даљину остати саставни део школске праксе када се школе поново у потпуности отворе" скоро половина (45,50 одсто) испитаника је одговорило да ће школе бити другачије, а учење на даљину ће се користити више него раније.
Проценат оних који експлицитно прогнозирају да ће се школе променити и да ће учење на даљину постати саставни део школске праксе је нешто скромнији - 16,79 просветних радника.
Трећина испитаника (33, 01 одсто) сматра да ће се школство вратити уобичајеним токовима, са мањим изменама, док најмањи број просветних радника, њих 4, 70 одсто верује да се школе неће мењати.
Ипак, у анализи овог истраживања, објашњава се да су, у односу на остале одговре, прва два веома сродна те су "сабрали" те испитанике. Тиме се добила слика да 62,29 одсто просветних радника начелно сматра да ће се школство у будућности дефинитивно променити, а онлајн настава ће у мањој или већој мери бити део те промене.
Начин на који би се након пандемије корона вируса одржала онлајн настава у школама, објашњава истраживање, јесте у виду допуне редовном учењу. Више од половине запослених у образовању (52,03 одсто) сматра да би наставу на даљину требало системски увести у школе, али као допуну редовном наставном процесу - комбиновањем онлајн и наставе уживо , без измена у школском календару.
Међутим, иако су запослени у просвети ентузијастични када је у питању рад на даљину, поједини одговори о изводљивости овог вида наставе противрече томе.
Наиме, на питање колико често су користили дигиталне уџбенике приликом онлајн наставе, одговор који је закружио највећи број испитаника (28,99 одсто) јесте да их нису користили. Ипак, далеко је већи број оник који су бар некад употребилу у оквиру наставе. Веома често дигиталне уџбенике је користило тек 9,82 одсто анкетираних, а понекад 24, 98 одсто.
Оно што је такође занимљиво, јесте и чињеница да већина (62,74 одсто) наставника користи Гугл учионицу за реализацију онлајн наставе. Ипак, петина наставника не користи никакву платформу за онлајн наставу осим мејла или Вајбера (20,36 одсто).
Оно што запослени у настави сматрају као највећи проблем у онлајн настави јесте доступност ресурса и технологија ученицима и то чак 53,61 одсто њих. Следећи, не мање значајан изазов јесте повећано радно оптерећење и стрес приликом рада (45,08). Трећи највећи недостатак онлајн наставе, сматрају запослени у просвети, јесете доступност технологије и ресурса наставницим и немогућност праћења напредовања ученика.
Изненађујућ је и податак да се наставници на пето место ставили "низак ниво дигиталних компетиција ученика" који спадају тзв. "дигиталну генерацију која се практично рађа са технологијом у рукама".