ПОНОВО ОНЛАЈН НАСТАВА? Како ће изгледати нова школска година - могућа три модела, ево који је најреалнији
Многи су као начин за нормализацију школе још почетком године наглашавали вакцинацију
Корона је још једном показала да не намерава тек тако да нас напусти, четврти талас ковида је већ лагано почео и у Србији, а угледни епидемиолози и чланови Кризног штаба сматрају да нас главни удар, односно његов нови пик, очекује негде у другој половини, тачније крајем августа, баш пред почетак нове школске године.
Факултет друштвених наука због великог интересовања проширио квоте за упис на Дигиталним медијима и комуникацијама
СРЕДЊОШКОЛСКЕ ДИПЛОМЕ НА ЦРНОМ ТРЖИШТУ ЗА 5.000 ЕВРА: Звање "испод жита" највише се купује за дефицитарна занимања
ДА ЛИ ЈЕ МИТ ДА НАСТАВНИЦИ ИМАЈУ ОДМОР КОЈИ ТРАЈЕ ЦЕЛО ЛЕТО? Школа почне са радом 1. септембра, а кад они крећу
- Као и до сада, у сарадњи са Кризним штабом пратићемо епидемиолошку ситуацију и на основу тога ће бити донета одлука на који начин ће бити организована настава у новој школској години - кратко су прокоментарисали из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
У целу причу се недавно умешала и Светска здравствена организација која је дала препоруку да би следеће године у школама у ЕУ требало радити ПЦР или антигенске тестове како би се избегло враћање на онлајн наставу у случају новог таласа епидемије корона вируса. У заједничком саопштењу са Унеском и Уницефом оцењује се да је затварање школа "негативно утицало на образовање и социјалну и менталну добробит деце и младих".
Ипак, варијанта са тестирањем ђака делује прилично нереална, уз много финансијских и организационих проблема.
- То би био логистички проблем, било да то радите на почетку школске године или да га радите у току. Много је ђака, а чак и да данас буду негативни, сутра би већ могли да буду позитивни - рекао је Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
Није никаква тајна да су тренутно у опцији три варијанте за 1. септембар, а да ће коначна одлука зависити од епидемиолошке ситуације у другој половини августа.
Ово је свакако оно што сви прижељкују, од ђака, преко родитеља до наставника, али с обзиром на нови удар короне, а посебно чињеницу да деца до 18 година, уз ретке изузетке, скоро уопште нису вакцинисана, делује прилично нереално да бисмо поново могли да имамо по 30 и више ђака у учионици, часове од по 45 минута, гужве по ходницима, двориштима...
Ипак, оно што је тренутно план то је управо ова опција да сви ђаци најнормалније крену у школу 1. септембра. Наравно, ситуација ће се пратити и у складу са тим реаговати, те су у том случају, у опцији следећа два сценарија.
Ово је мера коју сви желе по сваку цену да избегну, то би значило да су школе практично затворене, а да се комплетна настава обавља на даљину.
С обзиром да ова варијанта није била примењена чак ни када смо имали скоро 8.000 заражених на дан, осим у време ванредног стања и полицијског часа, није за очекивати ни сада када ипак имамо скоро 40 одсто вакцинисане укупне популације.
Не мора да значи да ће на онлајн наставу у истом трентуку прећи сви ђаци у Србији, већ да ће то важаити за оне школе или места која су жаришта короне.
Тренутно најреалнија опција, мада би можда могла да претрпи одређене ситније промене. По њему би млађи основци, ђаци од првог до четвртог разреда поново нормално ишли у школу (са подељеним одељењима), док би старији основци (од петог до осмог разреда) и средњошколци ишли мало у школу, а мало на онлајн наставу.
Да ли би се рокаде вршиле сваког другог дана, или сваке друге недеље, остаје да се процени шта је боље.
Остаје да се види и како би изгледала та онлајн настава, односно да ли би могла некако да се надогради, можда да се сви часови одржавају "уживо", да трају и по 45 минута, да ђаци долазе у школу да одговарају или на писмене...
Многи су као начин за нормализацију школе још почетком године наглашавали вакцинацију, како просветних радника, тако и деце. Међутим, ако не дође до промене за 180 степени, онда од ове опције, нажалост, не треба много очекивати
Једноставно тешко је очекивати да ће држава успети да анимира, или натера на вакцинацију учитеље, наставнике као и саме ђаке, када већ то нису успели са медицинским радницима и другим групама становништва. Подсетимо, у Србији је вакцина Фајзер одобрена за децу од 12 до 18 година, али су надлежни, засад, за малишане од 12 до 15 година издали препоруку за вакцинацију само у "посебним случајевима".
- Није тајна да ће у четвртом таласу највише на удару бити невакцинисани. А у тој групи су, нажалост, и деца. Они неће имати теже слике, али ће моћи међусобно да преносе вирус, који се сада све лакше преноси. Дакле, тренутно није реално да школа 1. септембра почне као да корона не постоји. Зависиће од бројки које будемо имали за месец дана, али је извесно да ће неке посебне мере постојати - рекао је један од чланова Кризног штаба.
Уосталом, довољно је подсетити се да смо на почетку прошле школске године имали само 76 заражених за 24 сата, а сада се најављује пик четвртог таласа пред повратак у школе.
- Прошла школска година била је само одржавање континуитета наставе. Имали смо крени-стани ситуацију. Резултати су више него скромни, а на на социјалном плану је још горе. Прваци се не познају пошто су били подељени на групе - јасан је Александар Марков.
Епидемиолог Борислав Радуловић сматра да је предуслов нормализације вакцинација свих "од 13 па навише".
- Вирус ће све више да се спушта ка млађим генерацијама. Сви од 17 до 30 морају да се вакцинишу. То је кључ. Могли би и они од 13, за млађе још није препоручено. Добро је што нам деца лакше подносе инфекцију вирусом корона. Али то их чини резервоарима вируса.
Тек што смо ставили тачку на пријемне испите у средњим школама и на факултетима, а већ је тема број један постао 1. септембар и како ће изгледати будући повратак ђака на наставу.
Оцене о онлајн настави, или како су је многи назвали "настави на даљину", прилично су опречне, како међу ђацима, тако и наставницима и родитељима. Можемо слободно да констатујемо да је имала добре, али и лоше стране, али да је у време короне била принудно решење.
- Немају сви ђаци подједнаке услове за учење. Разлике су између ученика у градовима и неразвијеним местима, али и у самим одељењима. Доста тога зависи од могућности родитеља, компјутера, интернета, али и простора за учење. Проблем имају породице са двоје, троје или више школске деце.
- Незаинтересованост, па и необученост појединих наставника за онлајн наставу. И међу просветарима има оних којима компјутери нису јача страна, па чак и оних који немају услове за овакав вид предавања. Велике су разлике од школе до школе. Неки наставници уживо, онлајн предају ђацима, док други шаљу ђацима поруке са домаћим задацима. Тешко је и савладати градиво за 30 минута.
- Поред образовне, школа има и социјалну улогу, која потпуно изостаје приликом онлајн наставе. Деца имају мало контаката, ускраћена су за дружење и осећај школске атмосфере... Осим тога, деца практично цео дан проводе у својим домовима пред екраном, те им прете и проблеми са кичмом, па и килограмима. Да не говоримо што ђаци немају часове физичког васпитања...
