Ако узгајате ово БИЉЕ, можете БРЗО ДА СЕ ОБОГАТИТЕ: Улагање минимално, а зарада ХЕКОЛИКО ХИЉАДА ЕВРА!
Лековито и ароматично биље већ у другој години гајења доноси профит три пута већи од инвестираног новца, показују стручна истраживања о могућности тог бизниса у пољопривреди, који је недовољно заступљен на подручју Србије.
Босиљак, матичњак, враниловка, валеријана, камилица, жалфија, нана или бели слез лековита су и ароматична биља која се без већих напора, захваљујући повољним климатским условима и разноликости рељефа, успешно могу гајити на већини земљишта у Србији.
Ипак, подаци Републичког завода за статистику показују да је прошле године лековито и ароматично биље гајено на тек нешто више од 1.750 хектара у целој земљи.
КОРЕЈЦИ ГРАДЕ ФАБРИКУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ! Посао за 1.000 људи
ДОБРА ВЕСТ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: У новој фабрици у Панчеву просечна плата биће 1.900 евра
За овај посао факултет вам НЕ ТРЕБА, а плата се креће и до 11.000 ДОЛАРА МЕСЕЧНО!
С друге стране, у Пољопривредној стручној и саветодавној служби наводе да су истраживања показала да је узгајање лековитог биља исплативије од других пољопривредних култура и остварени приход може бити чак три пута већи од уложене инвестиције.
- Највећи приход се може остварити приликом узгоја матичњака, који расте и развија се око десет година и сваке године доноси приход уз минимална улагања. Рачуница показује да су улагања у засад матичњака на једном хектару, која укључују семе, ђубрење, нафту, радну снагу и заштиту усева, у првој години 1.205 евра. С друге стране, уз принос од 1,5 тоне матичњака, приход је 1.535 евра, што значи да је чиста зарада 330 евра. Већ у другој години трошкови улагања су мањи и износе 868 евра, али је принос већи и иде до три тоне, па је и приход уз субвенције 3.035 евра, а сама зарада 2.167 евра – објашњава Светлана Јеринић, саветодавац за ратарство у Пољопривредној стручној и саветодавној служби.
Како каже, слична позитивна рачуница важи и за гајење зачинског биља као што су слез и жалфија, који такође постижу висок принос и профит по хектару.
Светлана Јеринић, која је једна од ауторки студије о могућностима гајења лековитог и ароматичног биља на примеру ваљевског краја, каже да би тај бизнис који пољопривредна газдинства могу радити и као додатни посао, свакако допринео њиховој одрживости и унапређењу руралног развоја.
- Препорука је да то буду мала и средња породична пољопривредна газдинства у брдским и брдско–планинским подручјима, са уситњеним парцелама која са сопственом радном снагом и расположивом механизацијом могу успешно гајити лековите биљне врсте. Увођење профитабилнијих лековитих и ароматичних биљних врста у структуру сетве омогућило би додатну зараду на газдинству, повећало нето добит и економску ефикасност. Међутим, оно што је неопходно за произвођаче јесте да треба унапред обезбедити купце и тржиште, јер је реч о роби која не може да буде складиштена и да чека – објашњава Јеринићева.
У студији се наводи и да је за унапређење гајења лековитог и ароматичног биља веома важна подршка локалних самоуправа при формирању задруга или удружења произвођача, док би у оквиру Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја требало један део средстава усмерити за набавку сушара и опреме за дораду лековитог и ароматичног биља.
За мање од годину дана скоро 30 нових занимања: КАКО ЋЕ СЕ СНАЋИ СТАРИЈЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ?
СВИМ ЗАПОСЛЕНИМА ЈЕ ДАО ПЛАТУ ОД 70.000 ДОЛАРА: Каква је ситуација пет година касније?
Недостатак школованих занатлија, а ЗАРАДА више него ДОБРА - Србији недостају мајстори за ОВО!
Неочекивана ситуација пензионера из Младеновца: Отишао у превремену старосну пензију, није ни слутио шта га чека!
