ИСКУСТВО ИСПРЕД МЛАДОСТИ: У недостатку СТРУЧЊАКА, фирме све чешће ангажују пензионере!
Пензионерима у Србији нуди се широка палета послова. На тржишту рада нису само тражени лекари специјалисти и медицински радници, него и многе занатлије.
Према подацима Грађевинске коморе Србији недостаје чак 90.000 занатлија свих профила: од бравара, преко грађевинаца, до гумара и кожара.
Никола Милосављевић из једне агенције за запошљавање објашњава да су неколико месеци за једног клијента тражили специјализованог инжењера за прераду гуме и да је у Србији постојао само један човек са тим сертификатом.
- После неколико месеци тражења успели смо да нађемо инжењера који је пре 7-8 година отишао у пензију и он је почео да ради за компанију која је тражила тај профил - каже Милосављевић.
Нико неће у мајсторе: Ко ће вам сутра зидати кућу и поправљати инсталације у Србији?
Европска држава се суочава са ДЕФИЦИТОМ СПЕЦИЈАЛИСТА: Запослили 2.000 страних лекара!
Надежда Сатарић из удружења "Амити" објашњава да су различити разлози због којих пензионери у Србији одлучују да раде, а најчешће због ниских пензија и жеље да финансијски помогну потомцима.
Радмила Петковић је већ шест година у пензији, а исто толико свакога лета ради као продавачица сладоледа на улици. Отвори фрижидер ујутру пре девет, а затвори га увече после 22 сата. Каже да је презадовољна и да не може да замсили да не ради ништа и да седи код куће.
- Осећала сам се грозно када сам отишла у пензију. Могу још да радим, а и значи ми сваки динар који зарадим преко пензије - објашњава Радмила.
Према званичним подацима ПИО фонда у Србији су јулу 105.983 пензионера примила пензију која је била мања од 10.000 динара. Ако им се додају они са примањима између 10 и 25 хиљада динара, добијамо скоро 950 хиљада људи који месечно примају нешто више од 200 евра.
Није онда ни чудо што пензионере виђамо као чуваре у банкама и поштама, продавце сладоледа, возаче, лекаре. На огласе за послове молера, керамичара и електричара највише су се јављали управо људи у пензији који и даље раде.
Љиљана С. Ракић се у пензији бави модним штрикањем, креира моделе, шије торбе, каишеве, прави бижутерију, снима рекламе. Ни она није била спремна за пензију, јер воли да ради, али и због додатних примања.
- Чујте, увек је значајно кад имате још нешто додатно. Не могу да кажем да зарађујем редовно у континуитету, с обзиром да улажем и у едукацију, све што радим то је покривање - каже Љиљана.
У Србији, према званичним подацима, легално ради 34.000 пензионера. То су они који су после одређеног времена поднели званичан захтев да им се повећа пензија на основу нових година радног стажа које су уплаћивали. Колико има оних који раде на црно немогуће је и претпоставити.
У Министарству за рад,запошљавање, борачка и социјална питања су нам рекли да пензионере најчешће затичу да раде на црно на пословима обезбеђивања објеката, али и као возаче и угоститеље. Пензионери прихватају да раде на црно, јер пензију већ примају, па их не занима да ли им неко уплаћује доприносе. Ипак, у случају повреде на раду или повреде права, пензионери који нису пријављени не могу да остваре пуну заштиту.
Ако су и пријављени, пензионери најчешће раде на основу Уговора о привременим и повременим пословима.
- Тај уговор нема ограничење радног времена и нема минималну зараду, тако да можемо причати о фактичком израбљивању, али у многим случајевима, послодавац не крши закон, него му закон омогућава да поставља такве услове рада - каже Марио Рељановић са Института за упоредно право.
Уз то се, према сведочењу самих послодаваца, велики број пензионера у Србији ангажује преко омладинских задруга. Можда се тако осећају младима, али закон је јасан - у омладинским задругама има места само за оне испод 30 година.
Многи се питају да ли пензионери који желе да раде праве нелојалну конкуренцију младима.
- Не бих рекао да су конкуренција, јер они прихватају повремене послове које други неће да прихвате. Они попуњавају радна места за која не постоји конкуренција. Идеални су и прихватају услове који други не би - каже Рељановић.
Шта то још, сем заната у рукама, има пензионер, а нема почетник? Послодавци кажу да су сениори веома захвална радна снага, поуздани, тачни, бољи од млађих у међуљудским односима и да су освежење за сваки тим.
Стигле лепе вести! ПОСАО ЗА 100 РАДНИКА: Ускоро отварање погона фирме из Врања у Дрвару
ОВО СУ НАЈТРАЖЕНИЈИ ПОСЛОВИ У СРБИЈИ: Ако се њима бавите СИГУРНО ИМАТЕ ЗАПОСЛЕЊЕ, а за многе НЕ ТРЕБА ДИПЛОМА
Нисмо једини! Још једна европска земља наплаћује ПЕРОНСКУ КАРТУ: Трошак за који добијате једно велико ништа?
Према истраживањима из јуна месеца, чак једна четвртина Американаца не може у пензију, ако жели да преживи. Ни немачка пензија више није довољна. Подаци немачког Института за истраживање привреде показују да се чак 16, 8 одсто немачких пензионера ове државе воде као сиромашни, да примају мање од 900 евра месечно, чиме не могу да покрију основне трошкове живота.
Предвиђања показују да ће за двадесет година сваки пети пензионер бити сиромашан, чак иако немачка привреда буде бележила добар раст.
Људи генерално дуже живе, пензионера је све више, пензиони фондови какве познајемо то не могу да издрже, па су пензије све мање. У будућности ће бити мање оних који раде зато што воле, а не зато што морају.
БОНУС ВИДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАО ГАСТАРБАЈТЕР? Тог октобра 1968... (ВИДЕО)
