ПРИЧА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ: Он је продужена рука сељака, његово ДИГИТАЛНО СЕЛО олакшало продају производа!
Град мора да чува село, човек треба да успори и смањи ниво стреса
Рођен је у граду и тамо је одрастао, али је захваљујући ужој и широј породици сваки распуст, празнике и одређене викенде проводио на селу. Од 2015. до 2017. године живео је у Опасаници, где је, како каже, активно учествовао у животу једног села и захваљујући том искуству стекао добар поглед на пољопривреду и на животе пољопривредника.
Марко Мараш (29) је пре две године направио сајт www.seljak.me који на годишњем нивоу има око 680.000 посета. За све ово време преко сајта продато је више од 15.000 грла крупне и ситне стоке, реализовано је неколико хиљада огласа из категорије пољопривредне механизације, а више од 500 домаћих производа је добило или већи маркетинг, или су први пут изашли на тржиште.
Првих годину и по дана све обавезе је завршавао сам, од промоције сајта и теренских посета до уговарања сарадњи и администрације сајта, а сада је тим појачан са троје сарадника. По систему "сви раде све" каже да је врло тешко дефинисати шта су чије обавезе, јер то зависи од потреба пољопривредне сезоне која је у току.
- Захваљујући породици, а нарочито оцу стекао сам навику да боравим у природи. Од малих ногу, иако смо живели у граду, сваке године смо имали своју башту у којој смо добар део производа узгајали за наше потребе. У Опасаницу смо дошли сасвим случајно (с обзиром на то да су Мараши из Зете). Пре 30 година узели смо земљу тамо и правили кућу, посадили воћке и направили сопствену башту - прича Марко за Приче са душом.
У црногорском селу Опасаници тренутно има шест породица које су стално ту, као и доста викендаша. Кад пође тамо, поред стандардних обавеза Марко воли да бере шумско биље и печурке и труди се да сваки слободан тренутак искористи за боравак у шуми. То је за њега, каже, најбоља терапија.
- Све што произведемо углавном је намењено за породичне потребе, јер смо велика породица, као и за потребе нама најближих. Жеља ми је да једног дана кренем у озбиљнију производњу, али желим да пре тога стекнем одређену количину знања и видим како то други раде, као и да подигнем сајт на тај ниво па да сутра и ја могу да пласирам директно сопствене производе путем сајта.
Марко тренутно живи на релацији Подгорица – Опасаница – остала села у Црној Гори. Сајт му је једини посао, с тим што постоји доста обавеза и ствари треба да испрати да би сајт дао добре резултате. Seljak.me је постао продужена рука сељака у граду и поред оглашавања, прослеђују се важне информације људима на селу, а пре годину дана увели су и прве паметне уређаје у пољопривреди: гпс огрлице и сензоре за тељење. Присуствују разним догађајима и радионицама како би што боље пренели важне информације пољопривредницима и покушали да унапреде пољопривреду.
- Нудимо производе из свих села у Црној Гори. Посетиоци могу видети понуде у категоријама сточарства, биљне производње, прехрамбених производа, пољопривредне механизације и услуга као и сазнати шта потражују корисници сајта. Купци и продавци остварују директан контакт - рекао је Марко и додао да је у овај пројекат највише веровала његова породица, која га подржава од почетка.
Људи из Марковог окружења били су мало зачуђени, било је и неповерења, поготово што је одређени број пољопривредника имао негативна искуства са накупцима и осталим трговцима, па су по навици мислили да је ово томе слично. Али, прича ми Марко, упорност и рад су се исплатили, па је нађен заједнички језик.
– Посетиоци сајта су са комплетне територије Црне Горе, углавном су то људи који се баве пољопривредом и људи из градова који желе да купе квалитетан домаћи производ. Сајт је представљен у Босни и Херцеговини и у Србији у току догађаја који промовишу рурални развој. С обзиром на то да је фокус на територији Црне Горе, то су више биле презентације добре праксе и надам се да ће се та добра пракса наставити – сигуран је.
Марко је рођен 1990. године, основну и средњу школу завршио је у Подгорици, а затим је студирао у Швајцарској, Мађарској и у Црној Гори. Реч је о широкој лепези факултета, од економије до продукције, али, како каже, ниједан није довео до краја. Од малих ногу је почео да путује. У почетку су то биле летње школе језика по Европи, а са 24 године пропутовао је већи део Јужне Америке где се бавио волонтирањем и проводио време у руралним подручјима.
Питао сам га да ми каже због чега се људи све више враћају природи?
– У току је један процес у којем људи који немају довољно контакта са природом схватају да је то неопходно, у циљу побољшања квалитета живота. Код нас се најчешће окрену здравој храни и природи и то тек кад се разболе, а нажалост, у великој већини случајева тада буде касно за то. Живимо брзо, а организам то тешко подноси. Окренути се природи значи окренути се себи. Квалитет хране коју једемо директно утиче на квалитет нашег живота. Тренутно пролазимо кроз процес где полако као појединци увиђамо да треба мало да успоримо и вратимо се коренима. Не смемо заборавити ко смо и одакле долазимо. Не морамо сви да се вратимо на село и живимо тамо, али такође села не смеју да буду пуста. Град мора да чува село и село мора да храни град. У природи свако може да нађе оно шта воли било да је то храна, одмор или само уживање у природи – закључује Марко.
НАУКА ДОКАЗАЛА! Због овога заправо толико волимо празнике!
ТУРИСТИЧКЕ ВАУЧЕРЕ ПРИМАЋЕ 43 УГОСТИТЕЉА: На листи највише објеката из Сокобање и са Златибора
Село у којем НЕМА НЕЗАПОСЛЕНИХ, расте број младих који у њему живе, требају им радници!
ПЕНЗИОНЕРИ ЗАДОВОЉНО ТРЉАЈУ РУКЕ: Од данас повећање примања, али и нови услови за одлазак у пензију
МИНУТ 7 ДИНАРА, СМС МАЊЕ ОД 3! Од сутра ЈОШ ЈЕФТИНИЈИ роминг у земљама Западног Балкана