Љубица је из Бруса и од ДОМАЋЕ ВУНЕ прави ћилиме и ћебад за цео свет: Ткају их жене у три села, а купују странци
Љубица Милутиновић из Бруса прави ћилиме на старински начин и одржава занат у животу.
Време на послу најчешће проводи у аутомобилу јер су јој сараднице раштркане по Србији. Док једне обилази како би видела како иде њихов рад и однела им вуну, паралелно тражи нове, јер посла има све више, а жена обучених за рад на разбоју све мање. Прича да је зову и девојке које желе да уче, парадоксално – јављају се из великих градова, док се у малим срединама на плетење и ткање још увек гледа као "на нешто из прошлих времена", пише портал Приче са душом.
Милану су се СВИ СМЕЈАЛИ када је почео да гаји ОВО воће, а само након само 6 САТИ бројао је паре!
ОВО је професија која ће обечежити 2020. годину: Већ је потражња ВЕЛИКА
НАЈЛЕПШЕ ЧЕСТИТКЕ ЗА БОЖИЋ (И БАДЊЕ ВЕЧЕ): Уз ове поруке најмилијима пожелите срећан најлепши српски празник
Међутим, Љубица Милутиновић (33) из Бруса, дипломирани инжењер архитектуре, има сасвим другачији приступ старом занату. Не само што је сачувала традицију, већ је и ангажовала локално становништво, а ткане и плетене производе, дизајниране на модеран начин, продаје на интернету, најчешће иностраној клијентели.
У интервјуу открива да су њени шалови, прекривачи, ћебад за бебе и чарапе направљени од домаће овчје вуне са Златибора; ћилими и јастучнице од вуне из Пирота; да је све исткано и исплетено ручно и инспирисано традиционалним шарама које су модернизоване и тако постале део савременог ентеријера, уносећи традицију и топлину. Према њеним речима најбоље се продаје ћилим Мерак, први који је дизајнирала. Пошто није знала како да га назове, другарица јој је, када га је видела, рекла: "Е, баш је мерак имати овакав ћилим" и ћилим је добио име, а она постала кума. Својим производима често даје имена по манастирима и другим симболима Србије, па тако постоје ћебад Копаоник, Тара, Голубац, Студеница, Жича, Тамјаника, Топлица, а један шал је добио име Београд.
- Детињство сам провела у Брусу и у селу Ботуња. Обе баке, и мамина и татина су ткале, а највише сам научила од мамине маме, баке Милинке (92) која живи са нама. Обожавала сам да као девојчица седнем поред ње док тка и да заједно радимо. Први пут сам сама нешто озбиљније исткала у основној школи, а потпуно се заинтересовала када сам дипломирала - сећа се Љубица, која данас поседује сертификат Министарства привреде "Отворена шака" у области традиционалних заната, старих и уметничких заната и послова домаће радиности.
- Када сам уписала Архитектонски факултет отишла сам у Београд, учила и нисам се тиме бавила. Међутим, по дипломирању почела сам да радим ентеријере и након бољег упознавања са тржиштем тепиха схватила сам да је квалитет и дуготрајност ћилима била неупоредива и са производима који су се могли наћи чак и на луксузном тржишту - објашњава Љубица.
- Наша кућа је увек била пуна рукотворина и ћилима старих и по 50 година, а које и данас користимо без проблема. Недостајао је дизајн који ће померити границе у овој традиционалној техници - наводи она.
- Користећи знања и искуства стечена на факултету и кроз посао у архитектури и дизајну почела сам на бабине рукотворине да гледам из другог угла и пожелела да им променим боју, композицију, шару, удахнем нов живот. Тако су настале "Нити" - рекла је.
Љубица истиче да је овај посао леп, али нимало лак. Трошкови израде су високи, а ту је и луксузно паковање које заокружује целу причу. Додаје да има оних који сматрају да су цене неприступачне, али с друге стране људи који више цене ручни рад сматрају да су адекватне, чак и ниже за ту врсту производа него на другим местима у свету.
– Бака је радила ћилиме и прекриваче за кревете у разним техникама. Једна од познатијих је „на дашчицу“ или „шипку“ (када се праве петљице) или „чворовање” па комади буду чупави или космати.
По завршетку факултета, у архитектури није било сјајних плата, па сам све чешће мислила о покретању приватног посла.
- Дуго сам размишљала, чак ме је било и страх да отворим своју радњу, јер нисам знала како ће све то да изгледа и да ли ћу опстати. Коначно, након много читања о ткању и учења скупила сам снагу и кренула 2016. године - сећа се.
Жене које јој помажу у ткању пронашла је у Драгачеву, Сјеници и Брусу. Већина њих су пензионерке којима овакав вид ангажовања доста значи као додатни приход, а лидерка је госпођа Милевица. Њој су 72 године, у овом послу је више деценија, а често се шали са Љубицом да јој је она најбољи сарадник свих ових година.
- За ћебад су ми били потребни разбоји велике ширине, а тога углавном има у Драгачеву. Плетиље су из Бруса, а како у породичној кући имам и два велика разбоја, и тамо може да се тка. Планирала сам да тамо одржим обуку - објашњава.
Љубица прво дизајнира, односно нацрта скицу, затим је одштампа на папиру, одабере вуну у жељеним бојама, неке комаде истка сама, али већину однесе женама да наставе даље да раде.
Техником "клечања" на вертикалном разбоју ткају се најраскошнији и најкомпликованији предмети, као што су пиротски ћилими, и њом се добија равно ткање и ћилими који немају наличје, односно исти су са обе стране. Техником "преткивања" на хоризонталним разбојима настају комади попут овог са слике: шал – ћебе.
– Продаја иде онлајн, а у последње време има све више купаца који поручују на основу рекламе „од уста до уста“.
- Клијенти из Србије су Београђани и у мањем броју Новосађани, а нажалост, због лоше платежне моћи нема позива из других градова - каже она.
- Више од половине купаца су странци или наши људи који плетене и ткане производе носе као поклон пријатељима у дијаспори. На првом месту је Словенија, а затим Немачка и Сједињене Америчке Државе - додаје.
Саговорница каже да је одувек желела да направи производ који ће представљати Србију на основу свог квалитета и дизајна, а не само као сувенир.
- Ткање може да се одржи само ако људи заиста стекну потребу да купују овакве ствари за уређење станова и за поклоне. Странци воле да купе нешто ткано или плетено јер виде да је састав 100 одсто вуна, јер је природно, а пре свега потпуно локално. Било би одлично када би се овакве ствари набављале за веће пројекте, рецимо, за уређење хотела - сигурна је.
- Кад се бавите ткањем, ви се нажалост такмичите и са другим фирмама које праве шалове, али од других, јефтинијих материјала. Да би неко купио овакав производ он мора у њему да види неку додатну вредност, а не само да каже "да је купио нешто што је настало ручним радом" - наводи Љубица.
Подршка од колега са факултета није изостала, али често уз ону реченицу "свака ти част, али ја то не бих могао". Љубица се слаже да је данас тешко продати производ, али се труди да уз другачији производ промени перцепцију купаца.
- Колеге са факултета које лично не познајем писале су ми да су ме препоручиле за неке пројекте. То је дивно јер се велики број људи стално жали како су се људи данас изменили и неће да помогну и виде само негативне примере у околини, а мени се дешава да од људи од којих то нисам очекивала добијем препоруке и нове клијенте. То су људи који виде вредност. То је један од разлога због којег не одустајем - објашњава.
Дотакли смо се и мотивације. Шта Љубицу инспирише да ствара производ на којем с поносом може да напише "маде ин Сербиа"?
- Одрасла сам у традиционалној породици и брат и ја смо одгајани у том духу. Он је велики љубитељ историје и организатор Бруског марша, који се одржава сваког октобра.
- Што сам више путовала и што сам више тога видела, а живела сам у Словенији годину дана, то све више ценим ствари у Србији - каже она.
- Док сам била млађа, било ми је кул да одем негде, а што сам старија враћам се свом менталитету и традицији. Да бисмо ценили нечије вредности, морамо да ценимо сами себе, односно наше вредности. Због тога ми је тужно када видим како наши људи говоре лоше о нама самима и о Србији. Моја жеља је била да истакнем неку лепу ствар, да видим лепе ствари. Уосталом и ми кад одемо негде волимо да видимо и купимо нешто лепо, зар не? - рекла је Љубица.
Извор: www.pricesadusom.com
"Посао није ДОСТОЈАН ЧОВЕКА" Звонко открива због чега се НЕ ИСПЛАТИ бити КАМИОНЏИЈА у иностранству
Они раде кад сви други одмарају! За празнике имају НАЈВИШЕ посла, а тад су им џепови најпунији!
ПОСЛОВНИ ПОТЕЗ: Онлајн продајом хране такмичи се са Амазоном
Седам славних жена и 7 њихових феноменалних бизнис поука - не плашите се и да погрешите
Село у којем НЕМА НЕЗАПОСЛЕНИХ, расте број младих који у њему живе, требају им радници!
