Иностране инвестиције дале ВЕЛИКЕ РЕЗУЛТАТЕ: Запосленост у Србији драстично је порасла!

 Број запослених који плаћају социјалне доприносе повећао се у претходне две године за око 73.000 лица и у 2017. години бројао је 2.062.588 људи. Запосленост је највише порасла у општинама Палилула, Врањска Бања, Црвени Крст и Дољевац, док је највише смањена у Рачи, Житишту, Црној Трави и Малом Црнићу, показује истраживање Парламентарне буџетске канцеларије.

На Палилули (Ниш) је број запослених од 2015-2017. порастао за 56 одсто, у Врањској Бањи (Врање) за 42 одсто, на Црвеном крсту (Ниш) 41 одсто. Разлози томе су углавном отварања нових фабрика од стране иностраних инвеститора.

Притом је просечна плата почетком ове године у Врањској Бањи износила између 30.000 и 40.000 динара, а на Палилули и Црвеном крсту између 40.000 и 50.000 динара.

Највише се нових радних места отворило у две нишке општине.

Са друге стране много мање људи са радном књижицом је у Рачи (23 одсто), Житишту (18 одсто) и Црној Трави (14 одсто).

Од укупно 169 градова и општина регистрована запосленост је за барем пет одсто повећана у 116, а  смањена у 53 општине. На мање радних места могу да се пожале Кикинда, Ужице и Зајечар, као и градске општине Стари град (Београд) и Медијана (Ниш).

Стање на тржишту рада се у протекле три године побољшало у свим регионима: стопа запослености је повећана, а стопе незапослености и неактивности су смањене.

Најнеповољније је у Јужној и Источној Србији, тачније у Рашкој (највиша стопа незапослености - чак 23,2 одсто) и Пчињској области (најнижа стопа запослености и највиша стопа неактивности).

Са друге стране Београд и Шумадија и Западна Србија су имали највише стопе запослености, док је незапосленост најнижа у Војводини.

Тржиште рада је у најбољој позицији у Колубарској области, где стопа незапослености износи само 7,7 одсто.

Од људи који су до почетка ове године запослени, преко 90 одсто је у радном односу.

Највише нових радних места управо је отворено код послодаваца. За неког другог ради чак 84,6 одсто грађана Србије, приватника има само 11,3 одсто, а најмање је регистрованих пољопривредника - тек 4,1. проценат.

Број оних који раде код послодавца је порастао за око 60 хиљада у односу на 2015. годину, а отрилике за 21 хиљаду порастао је и број приватника. Насупрот томе, број пољопривредника се смањио за око осам хиљада.

Трећина укупног броја регистрованих запослених (690 хиљада људи) ради у Београду. У Војводини је запослено преко 520 хиљада лица, у Шумадији и Западној Србији око 490 хиљада, а најмањи број регистрованих запослених је у Јужној и Источној Србији – 360 хиљада лица.

Више од трећине људи у Србији ради у прерађивачкој индустрији и трговини и управо је ту и отворено највише нових радних места.

Са друге стране, сектори пољопривреде, финансијске делатности и осигурања и снабдевање електричном енергијом, гасом и паром су они у којима се број запослених смањио током задње две године.

У ЈАВНОМ СЕКТОРУ 20.000 МАЊЕ ЉУДИ

У јавном сектору је у 2017. радило 613 хиљада запослених, што је око 20 хиљада мање него у 2015. години. Једини део јавног сектора у коме је број запослених повећан јесте администрација на локалном нивоу, где је за око седам одсто више запослених него у 2015. години.