Зарађују по 100.000, а сви отишли да раде СЕЗОНСКИ: Ово су ДВА ЗАНИМАЊА која Србији недостају

Конобари и кувари постали су најтраженија занимања тамо где угоститељство у Србији остварује и највеће приходе у Београду, Новом Саду и Златибору, но и остатак земље бори се да дође до ове радне снаге.

Нема локала у овим местима на којима не пише да се "тражи конобар или кувар". Разлог је јасан, тврди Блиц, наши радници попунили су празна радна места на приморју Црне Горе и Хрватске, а многи одлазе и на речне и прекоокеанске бродове.

- Имам утисак да нико неће да ради, наћи конобара и кувара данас је готово немогуће. Махом унајмљујемо неквалификовану радну снагу коју обучавамо око шест месеци, а поједине, морам да кажем, учимо и основном кућном васпитању. Драстично је пао и приход у угоститељству, око пет одсто локала и ресторана у Новом Саду добро послује, остали или животаре или су у минусу. Ако се овако настави са недостатком радника и прихода, очекујем да ћемо остати без половине ресторана и кафића у Београду и Новом Саду – рекао је Драган Станојевић, власник посластичарнице Моцарт и члан Управног одбора Удружења угоститеља Новог Сада.

Доста радника није пријављено

Плате конобара у поменутим местима крећу се од 30.000 до 50.000 динара, уз то треба додати и бакшиш који зна да буде и већи од плате, али ако сте запослени у популарним локалима, где по у правилу и најтеже радити. С друге стране, добар део пре свега конобара није пријављен и ради на црно, што обесхрабрује људе да се баве овим послом.

Према подацима Угружења угоститеља, у сваком од 1.600 кафића у Новом Саду фали један или два радника, а сваки од 400 ресторана тражи по једног кувара. Бројке у Београду множе се од три до четири пута, па у нашој престоници посао би могло да нађе око 1.000 кувара и помоћних кувара, те око 3.000 конобара.

Уочи летње сезоне на Златибору, овдашња туристичка привреда копа и рукама и ногама како би кадровски попунила персонал који би требало да се нађе на услузи бројним туристима који ће одмарати овде. Процена је да златиборски хотели и ресторани, за новац који одскаче од српског просека, тренутно нуде око 300 радних места, од чега гро отпада на конобаре и куваре. А у овом региону готово да их и нема.

Газда са Теразија ПРЕВАРЕНОЈ ДЕЦИ ИСПЛАТИО ДУГ ЗА МАЛИНЕ: Упорна мајка пресрећна, помогао и СУП

- Не само у овом крају, него у целој Србији. Малтене по целој земљи смо послали огласе да тражимо конобаре и куваре, али слаба вајда, прошто их нема на тржишту. Проблем је што деца не желе да уче угоститељску школу, а проверени конобари током лета одлазе на рад на црногорско приморје где су боље плаћени - прича Војкан Јанић, директор хотела "Палисад" на Златибору.

Неопходни кратки курсеви

Он каже да је све мање времена да се нађе кадар, а недостајућа радна снага је главна тема међу овдашњим хотелијерима.

- Не смем ни да замислим какав ћемо проблем имати за две године до када ће бити отворено још неколико хотела, а постојећи бити проширени - наводи он.

- За конобара је пожељно да зна један страни језик, барем енглески, с обрзиром на то да је све бећи број страних туриста, мада све су прилике, с обзиром на понуду и тражњу, да се ни тај критеријум неће строго поштовати. Конобарима се нуди плата између 40 и 50 хиљада динара, плус смештај, исхрана, плаћени прековремени сати - истиче Јанић.

Што је кувар стручнији, то му се нуди и већа позиција, а с њом и боља плата. А најмања је 60.000 динара. Искусним куварима и шефовима кухиње нуди се и више од 80.000 месечно, а од њих се траже модерне иновације у слагању укуса и у презентацији хране госту. После конобара и кувара у златиборском угоститељству највише су тражени рецепционари и собарице, али се овде јавља проблем њиховог непознавања језика, па су хотелијери принуђени да за посојећи кадар организују курсеве.