БЕЧ У ПАНИЦИ : Зашто не можемо без Срба?
Економски односи између Србије и Аустрије све су јачи што потврђују подаци да ће робна размена Србије и Аустрије 2016. године први пут достићи милијарду евра. Српски извоз у Аустрију у 2016. години растао је по стопи од 14 одсто, док извоз аустријске робе у Србију расте осам одсто.
Србија и Аустрија су сличне државе по површини и по броју становника, али је сама привреда Беча велика као цела привреда Србије. Где грешимо?
Да услужност није наша највећа предност, показују предузећа са ових простора која су успела да се пробију у Аустрији а долазе из другачијих бранши. То је доказаласрпска компанија Роминг која ради модернизацију аустријске мобилне телефоније. Директор Роминга обратио се нашој амбасади за помоћ и сада запошљава 120 српских стручњака. Други пример је Мтел који је основан прошле године. Ту су и Полимарк, као и Комтрејд који шире пословање на аустријском тржишту. Дешава се и да из Аустрије преселе комплетно пословање у Београд, као што је то урадила компанија Граве.
Економска сарадња две земље је била интезивна у претходном периоду и сада је у растућем тренду, кажу у канцеларији која је задужена за економске односе при Амбасади Србије у Аустрији и додају да смо једино имали застој у трговинској размени 2008. године због светске кризе. Подсећају да између две земље постоји читав низ међудржавних споразума, међу којима је најсвежији споразум који дефинише избегавање двоструких пореза. Истичу да постоји интерес српских предузећа која би да увозе у Аустрију, али и да има аустријских која би да улажу у Србију. Ипак, горе наведене географске сличности прерастају у велике различитости када је привреда у питању.
Та земља убира 151 милијарду евра од извоза што је 10 пута више него што заради Србија. Да би било сликовитије - привреда Беча је велика као цела привреда Србије. А како нам толико беже и шта је то што би Србија требало да уради да их бар прати, ако не може да их стигне? У српској амбасади подсећају да је Аустрија била и остала индустријска земља. Највећи део прихода остварују од сектора туризма, а на другом месту је трговина.
Међутим, нису Аустријанци само добри домаћини и трговици.
“Ми смо ето стално на тапету”
Ипак, није све ни лепршаво, што доказује један пример који је амбасадор Перо Јанковић препричао српским новинарима који су боравили у Бечу. Наиме, када је Србија потписала споразум са Русијом око изградње Јужног тока, у Аустрији су се, прича он, чула питања попут: “Па шта ви то потписасте с Русијом?!”. Када им је објаснио значај тог споразума, опет је наишао на ћутање или чак гунђање. После годину дана, председник Русије Владимир Путин дошао је у Аустрију где је потписан исти споразум и – никоме ништа. “Ми смо ето стално на тапету”, каже Јанковић.
- Познавање тржишта, спремност да се више излажу ризику, у чему су бољи и од Немаца, довела је Аустрију до просперитета. Постоји једна изрека: “Аустријанци продају оно што Немци направе, а не знају како да продају” - каже прва саветница при амбасади Србији Нада Кнежевић.
Очигледно да је због свега тога Аустрија прва долазила до страних инвеститора. За Аустријанце важи да су флексибилни, домишљати. Да су мала земља али изузетно моћна и да је то држава која се грчевито држи својих процедура.
Први економски бум за Аустрију био је улазак у ЕУ, други – распад бивше Југославије. Аустријанци раполажу и приватним богатством. То је земља у којој се прима 14 плата (13 је регрес, 14 за Божић). Приход по глави становника је 36.900 евра. А уз све годишње приходе, аустријска породица располаже са око укупно 160.000 евра, што је, признаћете једна озбиљна свота.
Можемо ли ми некако да се уклопимо у ове вртоглаве бројке? Па, ево како стојимо: Кнежевић каже да ће робна размена Србије и Аустрије ове године први пут достићи милијарду евра. Српски извоз у Аустрију у 2016. години растао је по стопи од 14 одсто, док извоз аустријске робе у Србију расте осам одсто. Прошле године спољнотрговинска размена две земље износила је око 800 милиона евра, а у 2014. години око 748 милиона евра, подсећа Кнежевић. Аустрија је иначе у Србију до сада уложила укупно око 2,8 милијарде евра.
Ове бројке имају потенцијал да се подигну на виши ниво, али морамо бити и конкурентнији јер, примера ради, словеначка размена са Аустријом износи 6 милијарди евра. Друго, све аустријске компаније које тренутно послују у Србији су велике, а циљ је да дођу и средње “фамилијарне” фирме. Њихов долазак пак зависи од услова пословања неке земље, а не од контаката који се добијају преко власти, као што раде велики концерни, кажу у амбасади. Предност доласка тих малих породичних фирми је што оне када негде дођу, ту и остану.
Када је реч о обрнутом процесу бележи се раст српских компанија које би да послују с Аустријом. Они што је сада другачије, то је да су компаније из различитих сектора.
- Раније смо се бавили услужним делатностима, а сада је повећан број оних компанија које долазе овде а које се баве ИТ пословима. Тако да смо почели да се пласирамо и у неком другим областима - каже Нада и истиче да је пракса да су сви радници из Србије образовани и да то њихови послодавци изузетно цене.
Да је Аустрија врло сналажљива показало се и око санкција које је Запад увео Русији
Када је ЕУ увела санкције, Аустрија је исти дан почела да ради на томе да превазиђе проблем. Два дана касније састале су се комисије две земље да траже начине даље сарадње. У том тренутку се објављује да неке аустријске фирме препакују робу у Србији и шаљу у робу тако у Русију, што није био случај и наша амбасада је реговала тако да се сличан наслов није више појавио у тамошњим медијима. Показало се да када је економски интерес земље у питању такви излети у медијима су ретки, међутим, неки други су свакодневни.
У Амбасади кажу да наговарају људе који су у могућности да отворе ресторан са ексклузивном српском храном. Држимо им палчеве.
Потпредседник Привредне Коморе Беча Ханс Арсеновић каже да Срби редовно плаћају порез у том граду, што је значајна ставка у буџету. Град како каже, жели да што више фирми дође у Беч и ради на томе да то олакша. Циљ им је да се све процедуре око оснивања фирми заврше на једном месту и веома брзо. Према његовим речима, за отварање фирме потребна је плата од бар 2.000 евра. А за регистрацију је довољан један дан. На питање да ли има конкретно нека српска компанија која се бави производњом, каже да постоји неколико, али да је углавном реч о хемијској индустрији, прехрани и трговини.
