#DIGITAL 2016 Жарко Птичек открива који су најчешћи проблеми у вези са ауторским правима
Трећу годину заредом Цолор Press Група организује „Дигитал“, регионалну конференцију о трендовима у телекомуникацијама и медијима, а један од учесника ове године је и Жарко Птичек.
Овогодишњи – #Digital2016 – трајаће 2 дана – 15. и 16. септембра (четвртак и петак) и окупиће најзначајнија имена из ових области из целог региона као и бројне госте из иностранства у галерији Белграде Waterfront, зграда „Геозавода“ у Београду. На панелу “Journey Инто Пирате Bay: Заштита ауторских права у СЕЕ региону” учествоваће и Жарко Птичек, ИТ правник, који је за ''Нову енергију'' говорио о ауторским правима, бирократији, променама које су нам потребне...
Колико се бирократија променила од тренутка када се Жарко Птичек појавио на ИТ сцени до данас?
– Питање ћу схватити као велики комплимент. Ипак, мој допринос промени бирократије је занемарљив када се упореди са доприносом неких других људи, као што је, на пример, Душан Стојановић – директор Дирекције за електронску управу при Министарству државне управе и локалне самоуправе. Својим конкретним доприносом сматрам то што од 2012. године Пореска управа не захтева да пореске пријаве садрже печат привредних субјеката, као и то што је у једној пословној банци од ове године могуће отварање рачуна без печата.
#Digital2016: Амбасадори Велике Британије и САД говоре о утицају медија на политику и дипломатију
Највећи искорак је направљен ступањем на снагу члана 9. новог Закона о општем управном поступку по којем је орган дужан да по службеној дужности, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује, и по којем орган управе може од странке да захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција. Овим је фактички престало правило да су грађани курири између бирократа, већ закон налаже бирократама да сами међусобно комуницирају. Такође, приметан је помак ка дигиталној обради података, електронском подношењу пријава и извештаја, нарочито у комуникацији бирократије са привредним субјектима, али још увек не можемо говорити о фактичкој промени у том смислу.
Најзначајнија имена телекомуникација и медија на трећој конференцији #Digital2016
А, какво је стање на друштвеним мрежама? Најактивнији си на Твитеру и да ли ти се чини да акције које се покрену тамо, а односе на оно чиме се ти бавиш – борба са бирократијом – остају унутар Твитер заједнице или имају утицаја и изван?
– Једина друштвена мрежа на којој имам налог јесте Твитер. Неке институције су намерно направиле Твитер налоге како би могле да добијају инпуте од грађана. Такав налог је @prijavi_problem Беоком сервиса, на који може да се пријави комунални проблем у граду Београду. Други такав пример су налози оператера мобилне телефоније у Србији. Иако корпоративни налози, они су у стању да одговоре на проблеме који сами стварају. Пар таквих проблема су били непризнавање пуномоћја овереног у општини, и непризнавање важећег пасоша лицу коме је истекла лична карта. Такође, Твитер налози домаћих банака, су реаговали на блог чланак о стању њихових сертификата. Иако је ово потекло од независног истраживања стручњака за безбедност Луке Герзића, банке су искористиле прилику да заиста поправе стање сертификата и то прикажу на Твитеру. Искрено, моје мишљење је да је труд банака уложен само зато што је представљање решења било јавно, а не зато што им је заиста стало до безбедности својих корисника.
Са каквим проблемима се носиоци ауторских права теби највише обраћају када је у питању онлајн свет?
– Најчешће са “крађом” ин флагранти њихових ауторских дела. Пре свега, највише ми се обраћају они који су свесни својих права и који желе њихову фактичку заштиту. Најчешће су то блогери који су на својим блоговима јасно истакли под којим условима и на који начин се могу користити њихова ауторска дела, без обзира да ли се ради о текстовима, фотографијама или видео материјалу. Дешава се да трећа лица, неретко су то новинске и маркетиншке куће, узимају и користе њихова ауторска дела противно ограничењима односно условима које је аутор одредио и то јасно назначио.
Да ли видиш да промена ипак има? Потписују се аутори текстова, линкују, наводе се извори фотографија, медији су почели да купују фотографије…
– Промена има, али су оне двојаке. Економски јаке компаније углавном реагују тек када им “крађу” ауторског дела пријавите, када им се аутор обрати са захтевом за надокнаду. Према мом искуству, постоје компаније које успешно примењују систем ако-прође-прође. Мање компаније и појединци су веома свесни својих, али и туђих ауторских права, и заиста се труде да све раде у складу са законом.
Шта би све требало да стоји у нашем Закону о ауторским правима, па да кажеш да смо заиста нешто добро урадили?
– У Закону о ауторском и сродним правима бих волео да видим уређен институт о обавештавању и уклањању, из два разлога: прво, приметно је да се Европа приближава САД-у када је овакав начин уређења заштити ауторског права у питању, а други разлог је тај што се обавештавање и уклањање већ фактички примењује. Иначе, текст закона је веома добар, али примена закона је оно што би морало да се побољша. А то се не постиже изменом текста, већ бржом и поузданијом судском заштитом.
Програм конференције и начин пријаве можете погледати на линку www.color.rs/digital2016
