СРБИ НАШЛИ НАЧИН ДА ЗАРАДЕ: Масовно саде ову ВОЋКУ, јер доноси чисту зараду чак МИЛИОН динара
- Уложено се враћа већ после прве бербе, а откуп је загарантован. Управо та сигурност привлачи људе.
Малина, или "црвено злато", воће својевремено карактеристично само за западну Србију, овог пролећа требало би да роди и у местима у којима раније није.
Први засади појавили су се у Војводини и у околини Свилајнца, а због ширења малињака у западној Србији, из Института за воћарство у Чачку стиже упозорење воћарима да обрате пажњу од кога купују саднице. Уколико засаде заражене биљке, може се догодити да остану без рода.
У Кули и околини, малињаци се шире и у зонама некадашњих индустријских гиганата.
Радници угашених фирми виде у малинама уносан бизнис
Радници угашених фирми у гајењу малина виде уносан бизнис, упркос сталним невољама са откупним ценама. У Кули је основано удружење "Полка и полана", названо по сортама малина из Пољске, које се искључиво гаје у овом делу Бачке. Удружење чини 35 произвођача из Куле, Црвенке, Нове Црвенке, Сивца, Врбаса и Старе Моравице, што је укупно 15 хектара, пишу Вечерње новости.
АУСТРИЈА ТРАЖИ РАДНИКЕ, МИНИМАЛАЦ ЈЕ 1.500 ЕВРА: Од посла вас дели само неколико корака!
- Пре шест година комшија Славко Петељ и ја кренули смо у пробну производњу малине, да проверимо да ли успева и на нашем подручју. Он је засадио 20 ари, а ја упола мање. Та, прва година, била је изузетно успешна. Све смо лако продали на пијацама у Црвенки, Кули, Врбасу и Србобрану. Наредних година је било теже због конкуренције, а после три године ступили смо у контакт са људима са кванташке пијаце у Новом Саду. Преузимали су наш род на откупној станици у Савином Селу и отпремали га у хладњачу у Шапцу - каже председник удружења Стефан Бахтјак.
Малинари у плану имају отварање откупног центра у Кули и успостављање директног контакта са хладњачама и накупцима.
- Мото удружења је "Јутро малина - два радна места", јер, рачуница показује да се на јутру може произвести од 8 до 10 тона малина, чија је цена протеклих година била око 200 динара. Кад се одбију трошкови производње, остаје чиста добит од 800.000 до милион динара годишње. То су две просечне плате од око 35.000 динара месечно, или два радна места у домаћинству - објашњава Бахтјак. Производња малина подразумева и запошљавање око 600 сезонаца.
Цене садница износе 15, 20, 30 динара по комаду
- На жалост, имамо појединце, којима су засади пропали, па из запуштених засада узимају саднице и продају их, не водећи рачуна да ли су заражене. Цене су 15, 20, 30 па и више динара по комаду, а људи, вођени прошлогодишњом добром ценом малине, махом купују саднице - наводи он.
Крајем фебруара у Кули је организовано и стручно предавање о избору садног материјала, заштити и наводњавању малињака, а да је то неопходно, кажу и у Институту за воћарство у Чачку. Научни сарадник др Александар Лепосавић истиче да је због потражње садница, дошло до непланског ширења малињака.
- Институт нема количину садница која би могла да задовољи тржиште. Многим засадима је због старости време за замену. За месец, до месец и по, имаћемо невелику количину контејнерских садница, али то неће бити ни приближно довољно - каже др Лепосавић.
СРБИН КОЈИ ЈЕ УСПЕО У КАНАДИ: Пронашао бољи живот, па прикупио 4 МИЛИОНА долара за свој народ!
На 30а малина зарада 2.000 евра
Скоро невероватна прича догодила се у Драгачеву, где су домаћини, који су решили да саде ове воћке, после извесног времена открили да су у Ивањици купили саднице - дивље малине. Овај случај добиће епилог на суду, пошто су оштећени тужили продавца дивљих садница. Остали који су недавно кренули у овај посао нису се покајали.
СЕТИЛИ СЕ ЧЕГА НИКО НИЈЕ: Развили су бизнис на селу и НАПРАВИЛИ ЧУДО!
- Пре две године у пролеће сам посадио 30 ари малине. Први род био је прошле године, када сам узео око 2.000 евра. Ове године очекујем дуплу зараду. Зато сам решио да засад проширим, те сам од произвођача из Ивањице купио око 5.000 садница и за то платио близу хиљаду евра. Имам доста земље у Драгачеву и ово је данас стварно најлакши начин да дођете до неког динара више - испричао нам је Војкан Марић из Чачка.
Људе привлачи сигурност
Жика Ценић из Дубља, председник Извршног одбора Удружења малинара "Димитрије Катић" из Црквенца код Свилајнца, први је засадио 5.000 садница сорте "полка". Воћњак је резултат сарадње са Задругом "Агро-еко-воће" која помаже подизању засада у Ресави, па је у више места оформила своје подружнице.
- Уложено се враћа већ после прве бербе, а откуп је загарантован. Управо та сигурност привлачи људе. У току је пријевљивање за саднице, а затим ће се радити анализа земљишта - каже Мирољуб Спасојевић. Сорта и квалитет садница обезбеђиваће се уз стручну помоћ ариљске задруге.