ОВО ЈЕ ВАЖНО ДА ЗНАТЕ: Коме припада имовина када преминули НЕМА наследнике? Адвокат открио детаље оставинског поступка
Наследик мора бити искључиво потомак.
Мала је вероватноћа да преминули неће имати наследника, будући да је круг законских наследника изузетно широк. Закон о наслеђивању је предвидео и шта се дешава са заоставштином уколико не постоји лице које би могло да буде законски наследник, или уколико нико од лица позваних на наслеђе не прихвати наследства.
- Наследник не може да не постоји. Као последњи законски наследник јавља се Република Србија. Дакле, у том случају ће Република Србија наследити заоставштину која је остала иза преминулог лица. Наследник начелно може да се прихвати наслеђа и да се одрекне од наслеђа, док Република Србија не може да се одрекне јер након ње нема никога - рекао је адвокат Стефан Савић, гостујући у емисији на ТВ Прва.
Како објашњава Савић, није могуће да се појави неко ко није био у блиском сродству са покојником и затражи његову имовину, већ то мора да буде искључиво његов потомак. Оно што је најбитније јесте чињеница да законски наследник може да се појави било када.
- Право на наслеђивање не застарева и битно је једино да тај наследник који се појави прво види да ли је вођена оставина, поступак који се води након смрти оставиоца, и ако је вођење оставине завршено онда ће га суд упутити на парнични поступак како би остварио права која сматра да има - истакао је адвокат.
У случају да се нико од наследника не појави у одређеном периоду, Република Србија преузима имовину.
- Република Србија преузима имовину и то решење ће бити правно оснажено. У том смислу не постоји ванредни 'правни лек' да неко докаже да је другачије. Ипак, законодавац је одредио да с обзиром да се ради о оставинском поступку који је регулисан Законом о ванпарничном поступку, поред тога што је неко дошао и изјавио да је он наследник и да сматра да му припада део наслеђа, упутиће га на парнични поступак. У том случају ће тај неко тужити Републику Србију, доказивати да је он наследник и да је требало да буде позван или да наследи заоставштину - објаснио је он.
Иако овај поступак многе плаши, према речима адвоката, људи никако не треба да страхују од наведеног поступка јер је он једини и сасвим нормалан пут за добијање имовине, уколико нам она заиста припада.
- Ако се не зна ко је наследник, суд ће у оставинском поступку у Службеном гласнику Републике Србије дати оглас да се тражи наследник и тај оглас ће трајати годину дана. Ако се наследник не јави у том периоду суд ће морати да пресуди. Уколико је погрешно одлучио постоји могућност да тужбом према Републици Србији он исправи своју грешку - навео је адвокат.
Поступак оставинске расправе некад је трајао годинама. Међутим, у последње време овај поступак се знатно убрзао.
- Сада је јавним бележницима поверен тај поступак, што је добро законско решење с обзиром да јавни бележници раде много брже него судови. Јавни бележник исто тако може да донесе решење о наслеђивању, може да састави смртовницу. Дакле, он води оставински поступак као и суд - истакао је он.
Када су у питању деца из ванбрачне заједнице, она имају иста права наслеђивања као и деца из брака. Ипак, то није случај са ванбрачним партнерима.
Извор: Србија Данас/Информер