Ако купујете "Бакину тајну", ево коме заправо дајете НОВАЦ и кога финансирате

Као што смо већ писали, међу тим брендовима налазе се чоколаде "Најлепше жеље" и "Гранд кафа". Ово нису једини брендови који су били у власништву Срба, а који се сада налазе у власништву Атлантиц групе. Међу њима је и добро препознатљиви бренд "Бакина тајна".

Иако су ови брендови прешли у власништво хрватске компаније, они се и даље воде као српски производи, али зарада од продаје иде директно власницима хрватске Атлантиц групе.

С обзиром на то да је други већински власник Атлантиц групе Мировински фонд, односно хрватски фонд, чак трећина зараде од продаје производа "Бакина тајна" иде на пензије хрватских бранитеља, припадника ХВО и хрватске војске. Дакле, куповином било ког производа "Бакине тајне" у Србији грађани наше земље финансирају оне који су их протеривали из Хрватске.

Подсетимо, у власничкој структури Атлантиц групе, други највећи деоничар су "Мировински фондови", тј. "Хрватски завод за мировинско осигурање". Према подацима са сајта "Мировинских фондова", међу корисницима пензија у децембру месецу 2017. године било је 70.949 бранитеља, 14.446 припадника хрватске војске и 6.800 припадника ХВО, што укупно износи њих 92.195 (од 1.231.858 свих корисника пензионог осигурања, тј. 7,48 одсто њих).

Стручна јавност у Србији оценила је да се грађанима Србије мора транспарентно рећи чије производе купују, како би они потом одабрали шта је оно што ће се наћи у њиховој потрошачкој корпи.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да пре свега треба направити класификацију који производи, које продају компаније попут Атлантиц групе у Србији су заиста српски производи, те онда усмерити потрошаче ка производима који су заправо српски.

- Ако погледате рекламе, оне вам говоре да су такве компаније носиоци кампање коју пласирају у Србији, а која гласи "Купујмо хрватско". Купили су наше брендове, наше производе, али је питање зашто се ти брендови не налазе у њиховим земљама – каже Паповић.

Чињеница је да је Србија потпуно отворено тржиште за хрватске компаније, али не и Хрватска за српске, па се поставља питање када ће српске фирме такав третман имати у Хрватској и до које мере иде разлика у реципроцитету када је у питању пословање између Србије и Хрватске? У циљу јасног информисања грађана Србије у наредном периоду ћемо истраживати које домаће брендове су купиле хрватске компаније, ко су власници хрватских компанија које послују у нашој земљи и где заправо иде новац грађана Србије када купе производе иза којих стоје хрватске компаније.