Док се у воћњацима саде шљиве, малине и јабуке, ЧОВЕК ИЗ СРБИЈЕ УСПЕО ДА ОДГАЈИ БАНАНУ!
Ово је усамљени случај и последица склопа многих микро еколошких фактора, каже професор Душко Брковић са Агрономског факултета у Чачку.
Један произвођач из Коњевића код Чачка успео је одгаји банану.
Весић посетио фестивал "Трешње": Пољопривреда је највећа развојна шанса Београда, наставља се са инвестицијама
Брнабић поручила: Пољопривреда ће изгледати потпуно другачије
ВИШЕСТРУКО СЕ ИСПЛАТИ: Све више Срба сади ОВО ВОЋЕ, зарада досеже и до 20.000 ЕВРА ГОДИШЊЕ!
После редовног заливања, ђубрења и заштите током зиме биљке коју је бојажљиво из саксије пресадио у део дворишта обасјан сунцем, ове године прво су се назрели жути пупољци, а потом и мали плодови. На једном стаблу, како се наводи, већ има четрдесетак банана, што је дочекано као велико изненађење.
Вест да у околини Чачка успева ово тропско воће, које у Србију најчешће стиже из Еквадора и Колумбије, а расте у више од 150 светских држава, заинтригирала је јавност, али не и стручњаке. Тврде да је банана из чачанског краја резултат климатских промена које имају тенденцију да мењају биљни свет. Али и да бисмо у будућности можда могли да очекујемо још успешних узгајивача плодова који до сада нису били карактеристични за ово поднебље.
Да ли је баш реално да ћемо, како се наводи, на пијацама у будућности моћи да купујемо домаће банане, лимун или смокве једнаког квалитета као из увоза?
Професор Душко Брковић, доктор биолошких наука са Агрономског факултета у Чачку, каже да су такве прогнозе ипак претеране, али да је чињеница да глобалне климатске промене, пораст температуре и временска колебања имају утицај на асортиман воћа које се може гајити и у Србији.
- Ово јесте прилично сензационално. Јер, произвођач је успео да одгаји банану, класичну суптропску и тропску биљку, на отвореном простору. Претходно је две године расла у саксији у кућним условима. Али, ово је ипак усамљен случај и последица склопа многих микроеколошких фактора - објашњава професор Брковић.
Помиње и друго воће које раније нисмо могли да замислимо у нашим крајевима. Каже да је, рецимо, пре двадесетак година смоква у Србији била ''појам'', али да сада ''већ хвата маха''.
- Доста се гаји. Најпре је почело узгајање у баштама у градовима, где су мања климатска температурна колебања, али је сада већ виђамо и у селима. Као и лимун, или бадем, који захтева топлију, медитеранску климу. Температуре су у порасту, што погодује узгоју тог воћа - истиче саговорник.
Ипак, додаје, о неком већем узгоју или шанси за извоз тропског или медитеранског воћа не може бити речи, већ само о узгајању из хобија у баштенским условима. Све друго значило би драстичне климатске промене, готово катаклизмичне, које би се одразиле на људску и животињску популацију, а какве се не предвиђају у скоријој будућности.
- Такво воће не може да има ни принос ни укус ни квалитет као тамо где се масовно гаји јер је клима најпогоднија. То је одговор зашто је наша малина таква каква јесте и прави српски бренд, јер је управо овде за њу најбоље поднебље - истиче Брковић.
Званична светска истраживања, објашњава, показују да су глобални пораст температуре и колебања (амплитуде) евидентни и да ће бити све учесталији. Могуће је, додаје, да ће то спорадично и утицати на промене у асортиману биљака које ће се узгајати у Србији. Пре свега воћних култура, и то по принципу ''ако комшији успева лимун, зашто да не пробам и ја''. Међутим, не верује да бисмо и у ратарству могли да побегнемо од већ постојећих култура. Можда ће само неке од њих моћи да се гаје на већим надморским висинама. Помиње пример основне ратарске културе - кукуруза, који је пореклом из Средње Америке, где су температуре знатно више него код нас. У Србији се кукуруз најпре гајио изразито у низијским пределима (Војводина, Поморавље, Стиг…).
Будући студенти, ПОЉОПРИВРЕДА је ПЕРСПЕКТИВНА подједнако као и ИТ технологије!
Пољопривреда донела 3,2 милијарде долара: Српске њиве могу ЈОШ БОЉЕ! Ево у чему смо МАХЕРИ!
Дачић у Новом Саду: Пољопривреда највећи потенцијал развоја Србије
- Сада га виђамо и на 800 или 900 метара надморске висине и имао је род. Али поново се враћамо на то да такав кукуруз не може да се пореди са оним у нижим пределима - каже професор Душко Брковић.
