Чадеж: Производња "зеленог" хидрогена у Србији део стратегије развоја енергетике
Производња хидрогена, новог извора енергије у Србији, биће део стратегије развоја енергетике наше земље до 2050. чиме ће наша земља постати светски лидер у овој области, рекао је данас Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије на онлајн конференцији “Зелена индустријска политика”.
На инцицијативу Привредне коморе Србије, у сарадњи са Владом Србије и Министарством енергетике, у нацрту будуће стратегије развоја енергетике наше земље биће дефинисане могућности за производњу овог енергента у Србији.
ОБЈАВЉЕНИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ О ПРОСЕЧНИМ ПЛАТАМА: Ко највише зарађује у Србији?
ОД ПИЛОТА ДО РАДНИКА НА ЖЕЛЕЗНИЦИ: Запослени масовно мењају професију због мањка посла - пристају и на мању плату
СВИ НЕОПХОДНИ ПОДАЦИ ЗА ПУТОВАЊЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ! Шта све садржи и које земље су прихватиле српски "корона пасош"?
- У изради енергетске стратегије наћи ће се посебан poddokument који се бави стратегијом развоја хидрогена. Успели смо да обезбедимо институционално најбоље саветнике у овој области - рекао је Чадеж.
Састанак на ову тему са надлежнихм институцијама, компанијама, и представницима индустрије одржаће се 17. јуна, како би се разговарало на који начин Србија може да постане лидер у области производње хидрогена, рекао је Чадеж.
Компанија Еликсир из Прахова је направила први концепт за развој „зеленог“ хидрогена, навео је председник ПКС. „Еликсир“ ради на првом концепту, пилот пројекту за добијање „зеленог“ хидрогена на 10 километара од ХЕ Ђердап 2 - највеће хидроелектране у Европи. Предност локације Прахова је што ће хидроген моћи да се транспортује у целу Европу.
Чадеж је нагласио да је корак ка одрживој пољопривреди у Србији и производња „зеленог“ амонијака, важног ђубрива које се све више користи.
Истиче да српска привреда може да се похвали добрим примерима компанија које су се преоријентисале на „зелену“ производњу.
За даљи развој зелене економије, каже, неопходна је подршка новим „зеленим“ инвестицијама, едукација, поштовање закона и смањење административног оптерећења за компаније.
Чадеж је представио и резултате анкете ПКС о утицају дигитализације на пословање привредних субјеката. Две трећине анкетираних привредника кажу да су економски мотивисани да пређу на циркуларну економију.
Када је реч о приступу финансијама за инвестирање у модернизацију пословања, 66 одсто испитаних компанија инвестира у савремену опрему из сопствених средстава, а само 5 посто из државне помоћи.
Зато, каже Чадеж, неопходно је обезбедити нове финансијске алате који ће компанијама бити довољно добри да би их користили за финансирање одрживих процеса у производњи.
На конференцији у организацији Немачке развојне сарадње - ГИЗ, Амбасаде Немачке и Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање, учествовали су и председница Владе Србије Ана Брнабић, амбасадор Немачке у Београду Томас Шиб, државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић, и други.
