ЦЕНЕ НЕКРЕТНИНА У БЕОГРАДУ ИДУ И ДО 3.000 ЕВРА: Треба ли улагати или чекати "пуцање балона"
Познаваоци тржишта некретнина тврде да је оваква ценовна политика одраз тржишних кретања
Док су се многи надали да ће вртоглаве цене некретнина у Србији током пандемије да се спусте, тако нешто се није десило. Цене квадрата, које су последњих година порасле и за више од 30 одсто, остале су стабилне, а док се очекивало пуцање балона, стручњаци тврде да он практично сада и не постоји.
"ДОЖИВЕЛИ СМО ПРАВИ РАТ" ПРЕГОВОРИ О ВИСИНИ МИНИМАЛЦА: Познато колико траже синдикати, послодавци се ваде на корону
Финансијски гуру предвиђа: Вредност злата ће драстично порасти
ХРВАТСКА У ТОТАЛНОМ ХАОСУ! Грађани незадовољни: "Не исплаћују нам помоћ због годишњих одмора"
Познаваоци тржишта некретнина кажу да све док има купаца и тражње, цене су оправдане, а не виде да ће уопште долазити по појефтињења.
Просечна цена квадрата у новоградњи, која се највише продаје, у Београду је око 2.000 евра. Луксузна градња, али и луксузне локације знатно су више, те тако цене квадрата у староградњи буду и око 3.000 евра, а у новоградњи и знатно више.
- Невероватно је да у време када се нижу последице пандемије корона вируса, у Србији као да се ништа није десило, код нас корона није померила тржиште некретнина. Цене су стабилне, а најбрже се продају мали станови и новоградња - каже Каћа Лазаревић, власница агенције "Каћа Лазаревић некретнине".
Цене се према њеном мишљењу неће спуштати, а према њеним речима, олакшавајући услови за подизање стамбених кредита знатно су допринели расту куповине станова.
- Новоградња се продаје најбрже јер људи подижу кредите, а сада су услови доста повољни. Доста банака је усвојило инцијативу Народне банке да се са 10 одсто учешћа може дићи кредит, а сада ће од 1. септембра наступити и олакшавајуће мере да се подигне кредит и када је 60 одсто изграђености, а када је Дирекција за имовину носилац грађевинске дозволе не мора уопште никакав степен изграђености. То све зависи како ће банке прихватити и под каквим ће условима давати кредите - каже Лазаревићева.
Говорећи о оправданости високих цена новоградње, Лазаревић каже да јесу оправдане јер "нажалост и инвеститори имају огромне трошкове".
- У просеку је цена квадрата у новоградњи око 2.000 евра, али то зависи од локације. Држава би можда, поред ових мера Народне банке, требало до ослободи инвеститоре надокнаде за грађевинско земљиште која није мала, а зависи од тога у којој зони се било шта зида. Рецимо сада у екстра зону спада и шири круг центра у Београду, што доста поскупљује цену квадрата у тим деловима града станова у изградњи. Такође, и тераса се сада укључује у квадрат стана - објашњава она.
Она додаје да је поскупела и израда инсталација, вода, а инвеститори се труде да за тако високе цене опреме добро стан, па се рецимо раде мермерни улази, мермерна купатила, а и гараже су у доста случајева врло комотне, што раније није би случај. Староградња је незнатно пала, каже Лазаревић, али пад није велики.
- На пример станови у староградњи су од 1.800 до 2.200 евра по квадрату у центру града. Луксузна староградња иде некада и више од 3.000 евра, али приградска насеља могу да се пронађу и за 1.400, 1.500 евра, у зависности од тога шта се тражи - каже Лазаревићева.
Да су цене некретнина остале на стабилно високом нивоу и нису за сада показивале било какву промену, каже и Милош Митић, оперативни директор у City Expert сервису за промет некретнина. Ипак, он додаје да је приметна блага промена у понашању власника приликом уласка у преговоре, па већина њих сада има мало флексибилнији став и спремна је на преговоре о цени.
Говорећи о оправданости високих цена, Митић каже да треба сагледати тржишни механизам који је врло јасно дефинисан.
- Тражња је након маја кренула поново да расте изнад понуде и све док је то тако цене ће вероватно остати на овом нивоу. Ценовна крива ће кренути силазном путањом по неким очекивањима тек од следеће године. Држава за сада разним мерама експанзивне фискалне политике покушава да покрене и тражњу и понуду, а колико је то дугорочно одрживо зависи од много фактора. Један од кључних, на који нико од нас нема одговор, је колико ће заправо пандемија ковида трајати, и наравно способности сваке појединачне државе за брз опоравак након кризе - закључује Митић.
ДОЛАР ПАДА, ЖИВЕЛА СРБИЈА: Америчка валута тоне, а са њом и део нашег јавног дуга
ПАВЛЕ ПОКРЕНУО ЈЕДИНСТВЕН БИЗНИС У СРБИЈи: Иноватор из Чачка једини у Европи правиће еко-плоче од стакла (ФОТО)
БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО МОРЕ: Хрватски туризам на самрти, прва половина 2020. за плакање
ПОРЕД ЛАЖИ И АФЕРА РАДИ СЕ НА ЈАЧАЊУ КРУШИКА: Вучић најавио промене у економији и пословању
Извоз шљиве на Блиски исток- шанса за српске произвођаче
