ЦРНА ГОРА НА САМОЈ ГРАНИЦИ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ: Највећи пад бруто домаћег производа у Европи
Пад црногорске економије у овој години износиће 14,3 одсто, нова је прогноза Европска комисија (ЕК).
То је већи пад бруто домаћег производа (БДП) од оног који су у последњим проценама дали Светска банка (СБ) - 12,4 одсто, и Међународни монетарни фонд (MMF) - 12 одсто, и драстично већи од оног који је ЕК имала пролетос од минус 5,9 одсто, пишу Вијести.
Све досадашње прогнозе су да ће црногорска економија ове године имати највећи пад БДП-а у региону, а у врху је по паду и у Европи, наводи лист.
Централна банка Црне Горе (ЦБЦГ) очекује да овогодишњи пад економије буде око 17 одсто, али то није коначна прогноза.
"ЛОКДАУН ЈЕ ЗА НАС НОКДАУН" Хрватски привредници се хватају за главу
МЕТРО, ПРОШИРЕЊЕ БГ ВОЗА, ОБИЛАЗНИЦА... Шта све предвиђа буџет главног града за ову годину?
ЦВЕТА ТУРИЗАМ НА ЈОШ ЈЕДНОЈ СРПСКОЈ ПЛАНИНИ: У плану нови пројекти, летња сезона охрабрила угоститеље
Процена ЕК је да ће јавни дуг Црне Горе ове године износити 87,3 одсто БДП-а. СБ је проценила недавно да ће износити 93 одсто на крају ове године и да ће, иначе висок ниво јавног дуга, достићи у једном моменту врхунац од 98 одсто у 2021.
Према прогнози ЕК, јавни дуг Црне Горе ће у 2021. бити 85,6 одсто БДП-а, а у 2022. 83 одсто.
У јесењим прогнозама ЕК, предвиђа се раст црногорског БДП-а у наредној години од 6,8 одсто, а у 2022. од 3,7 одсто.
Додаје се да ће оживљавање приватне потрошње подржати раст запослености, јаче дознаке из иностранства и раст кредита.
У извештају се подсећа да је, према прелиминарним подацима, привредни пад у првом полугодишту износио 8,8 одсто.
Такође се напомиње да путовања и туризам чине више од 20 одсто БДП-а Црне Горе, и да се од почетка године до краја августа ове године, број долазака туриста смањио за готово 80 одсто у односу на исти период лани због мера ограничења путовања.
Очекује се да ће инфлација остати пригушена, улазећи на негативну територију 2020. године, након чега ће забележити скроман раст 2021. и 2022. године.
У извештају се наводи да снага економског опоравка може бити изложена ризику у случају утицаја инфекције на финансијски сектор. Истичу да се до сада банкарски сектор показао отпорним упркос корона кризи.
Процена је да би ризик од неиспуњавања обавеза могао да порасте 2021. године, јер би бројне компаније могле да буду изложене ризику несолвентности када се оконча јавна подршка.
Оцењује се да су јавне финансије под значајним притиском због брзорастућих трошкова финансирања владиног политичког одговора на пандемију, у комбинацији са наглим падом буџетских прихода услед смањене економске активности.
У том контексту се наводи да је у периоду јануар-август 2020. буџетски дефицит централне владе већ достигао 6,7 одсто БДП-а.
ЕК прогнозира да ће стопа незапослености у Црној Гори ове године износити 18,1 одсто, наредне 16,6 одсто, а да ће 2022. бити 15,9 одсто.
