Нафта као политичко и економско оружје: Како је црно злато уздрмало свет

Промене у цени нафте повезане су са светском економијом, и често се гледају као узрок инфлације и рецесије. Узрок порасту цена нафте на светском тржишту од краја Другог светског рата до данас понајвише су политички конфликти као и закон понуде и потражње. Наравно, нафта је моћно политичко и економско средство које се користи за остваривање геополитичких и геоекономских интереса. 

Након 1945. у свету је почело раздобље обнове економије и раста животног стандарда те се почела развијати аутоиндустрија. Повећана потражња за нафтним дериватима изненадила је нафтну индустрију која није била спремна истовремено одговорити на захтеве тржишта, што је повукло за собом повећање цене сирове нафте. Између 1947. и 1948. догодило се повећање с 19 на 25 долара по барелу нафте. 1950-их Иран је национализирао своју нафтну индустрију што је резултирало блокадом од САД-а и Британије. Бојкот Ирана је изазвао недостатак сирове нафте на месечном нивоу и недостатак је изазвао бројна ограничења у свакодневном коришћењу нафтних прерађевина. Канада је забранила све приватне летове у држави док је Британија наредила смањење цивилних летова

Суеска криза 1956. ускратила је свет снабдевањем нафте што је дигло цену током једне године с 24 на 26 долара за барел.

Ердоган спреман да подржи Багдад: Црно злато поново креће од Киркука до Турске

Године 1960. ОПЕЦ организује удружење названо симболички "седам сестара". ОПЕЦ је удружење које је ујединило седам глобалних произвођача сирове нафте у једно удружење. У почетку се удружење састајало од Саудијске Арабије, Кувајта, Ирака, Ирана, Венецуеле да би се касније придружио Катар, Либија, Уједињени Емирати, Алжир и Нигерија. Почетку деловања ОПЕЦ-а, сам ОПЕЦ није био свестан своје геополитичке моћи и водио се стратегијом која би му требала осигурати заштиту од превелике експлоатације нафте. Међу првим стратегијама се наводи и стратегија за заштиту од корпорацијског и капиталног искориштавања ОПЕЦ-а. Кроз историју  ОПЕЦ почиње јачати своју геополитички положај и тако лагано почиње користити нафту као своје основно средство за постизање циљева на геополитичкој сцени. Удружење је стабилизовалу цену и снабдевање на тржишту, али и лагано смањило цену током шездесетих. 

Између 1973. и 1977. цене нафте скочиле су с 19 на 51 долар по барелу захваљујући рату Израела и арапских држава. ОПЕЦ је увео ембарго на извоз сирове нафте. Ембарго је погађао земље које су одлучиле помоћи Израелу. Ембарго је за собом повукао несташицу сирове нафте на светском тржишту. Иранска револуција 1978.-1979. створила је нову кризу која је повећала цене нафте на 98 долара по барелу 1980.

Ердоган прети новим санкцијама: Затвара се проток нафте из северног Ирака?

Иранско-ирачки рат смањио је производњу сирове нафте у обе државе, а самим тиме и смањио производњу и понуду сирове нафте за 6% на светском тржишту. Од 1978. до 1981. највиша цена је износила 115.34 долара за барел.

Рат Ирана и Ирака трајао је дуго током осамдесетих, али се производња нафте у тим државама почела опорављати.

Тих година светска потрошња нафте значајно се смањила. Саудијска Арабија је због ниске цене смањила производњу сирове нафте како би одржала цену на себи прихватљивом нивоу, али ни смањење производње за 25% није успело одржати већу цену нафте. На тржишту се појављују произвођачи сирове нафте који до тада нису имали велики тржишни удео, али са својом повећаном понудом рушили су цену. Овде се мисли на Венецуелу, Нигерију, Мексико и Русију, које с повећањем понуде стварају презасићеност на тржишту. Монополистички слом ОПЕЦ-а донео је тржишно формирање цена на нафтном тржишту. Тржиште је због смањење потражње за нафтом у односу на понуђену количину нафте, у даном периоду снизило цену нафте.

Да ли је ера нафте ПРИ КРАЈУ? Ево каква је судбина црног злата

Између 1981. и 1986. догодио се пад цене с 103 на 27 долара по барелу нафте. 

Због врло ниске цене нафте произвођачи из Америке почињу осећати последице због прејефтине нафте. Амерички произвођачи сирове нафте почињу користити назив "нафтни шок. Америка је прихватила проблеме који су се створили код домаћих нафтних произвођача, али цена тих проблема била је занемарива у односу на амерички геополитички циљ: задржати нестабилност у арапском свету и тако одгодити мир, стабилност и договор арапског света. Мир на Блиском истоку негативно би деловао на америчку могућност утицаја на тамошње прилике као и могућности да манипулишу ценама нафте.

Заливски рат 1991. односно америчка интервенција против Ирака били су део геополитичке стратегије како би се стабилизовали цене нафте на светском тржишту, што је на крају и успело. Коалиција држава предвођена САД-а указује на то да су многе државе спремне на коалиције и на компромисна удруживања, како би обезбедиле јефтинију нафту.

Коалиција први пут у историји користи своју удружену и геополитичку моћ у сврху кориговања тадашњих цена нафте. Ирак се повлачи након америчке војне акције из Кувајта. Збрајањем ирачке и кувајтске производње сирове нафте долази се до податка који указује на то да наведене земље у датом периоду заједно производе 9% укупно доступне сирове нафте на светском тржишту. Цена је расла због страха да ће се сукоб прошити на Саудијску Арабију и тако изазвати веће проблеме у снабдевању са сировом нафтом. Такође, успоравање азијских економија (Азијска финансијска криза) деведесетих довело је по пада цена нафте на само 16 долара по барелу 1998. 

1999. глобална економија се поновно враћа на ниво на којој је била у пред кризно време. У време раста економија повећава се и цена сирове нафте. 2000. имамо цену која износи 46.75 долара по барелу сирове нафте. Нажалост раст економије није се успео одржати на дуже време јер је већ 2001. уочена стагнација глобалне економије која је затим имала благи пад.

Путин на економском форуму: Нафта више није све и свја!

2001. цена сирове нафте на глобалном тржишту пала је на цену од 25.88 долара за један барел. У овом раздобљу уочена је велика осетљивост цене према глобалној потражњи за сировом нафтом. У кратком времену видљиве су нагле осцилације код цене која је формирана према потражњи коју дефинише тржиште. Како економија успорава тако се и потреба за нафтом смањује што уједно изазива и пад цене док раст економије увек повећава потражњу за сировом нафтом и тако ствара кратке шокове на нафтном тржишту.

На цену нафте утицале су и америчке интервенције у Афганистану 2001. и Ираку 2003.

Цена нафте је расла због ратног стања у Ираку. Кретање војске за собом повлачи повећану потрошњу нафте, што дестабилизира однос понуде и потражње. Након рата у Ираку постало је јасно да Блиски исток постаје супер важно геополитичко средиште. Водеће светске силе све снажније исказују своју геополитичку моћ на начин да се уплићу у локалну политику на подручјима која су богата енергетским сировинама. 2000-их је цена нафте расла ради раста светске економије. Од 2005. до 2008. наставља се стабилан раст светске економије али се понуда нафте на светском тржишту задржава на нивоу од 2005. 

Кинески ПЛАН за рушење Америке: Ако није успело Хусеину и Гадафију, да ли ће успети Си Ђинпингу?

2000-их година нафтне компаније на обе стране Атлантика остваривале су рекордне зараде због високих цена нафте. На пример, нафтна компанија Ројал Шел остварила је 2005. највећи профит у историји британских корпорација, од 22.9 милијарда УСД, што је 30 посто више него у дотад рекордној 2004.

Највећа нафтна компанија Exxon Мобил такође је остварио рекордних 36 милијарда УСД, што је пораст од 11 милијарди УСД у упоређењу с 2004. Занимљиво је поређење с крајем 90-их, кад се разматрао могући утјицај цене нафте ниже од 15 УСД по барелу на нивоу инвестиција и открића у нафтној индустрији. 

Различите интересне скупине настоје искористити повремене високе цене нафте да би оствариле већи приход. Код земаља произвођача нафте као што су Русија, Венецуела, Кина, Индија 2000-их био је уочљив тренд према национализацији нафтне индустрије и отежавању продора страних компанија.

2008. појављује се Светска финансијска криза која је рушила финансијска тржишта, расте незапосленост, индустријска производња пада и почиње се појављивати вишак у понуди сирове нафте наспрам произведене количине. Цена нафте пада са 147 на 43.66 долара по барелу. Након кризе из 2008. азијско и еуропско тржиште се почиње споро опорављати у 2012., али недовољно да би се потражња за нафтом наставила на нивима од пред кризног стања 2008. Од 2012. до средине 2014. цена нафте се кретала око просечне цене сирове нафте од 97.70 долара по барелу.

У лето 2014. цене нафте спустиле су се на рекордно ниске нивое. Тадашњом одлуком држава чланица ОПЕЦ-а да нафта има флуктуацију цена према тржишном односу понуде и потражње, дошло је до претварања нафте из политичке у економску робу, где је понуда једноставно премашила потражњу.

СКАНДАЛ у Саудијској Арабији подигао цену нафте, ко се радује а ко је у проблему?

Иако глобална потражња за нафтом непрестано расте, она ипак расте у пола од раста понуде. До средине 2014. глобална потражња се почела смањивати. У том тренутку су многи очекивали да ће Саудијска Арабија и остали нафтни произвођачи у ОПЕЦ-у смањити своју производњу како би се повећала цена. 

Ипак, то се није догодило. Саудијска Арабија је заправо повећала производњу како би одржала свој удео на тржишту, надајући се да ће пад цена срушити америчке произвођаче, који захтевају више цене не би ли тако били профитабилни. Како је понуда остала постојећом, а потражња се показала мањом од очекиваног, цене су даље падале. Амерички нафташи су се показали више него прилагодљивим ниским ценама нафте него што су Саудијци мислили. Нафтне компаније су смањиле трошкове и повећале производњу како би наставили с понудом своје нафте. Ирак је скоро удвостручио производњу од 2014., како се почео лагано опорављати од сукоба. 

Дакле пад цена нафта који се догодио 2014. резултат је повећане производње нафте у САД-у, мање потражње за нафтом у развијеним земљама и застоја кинеске економије.

Пожари у Канади, напади у Нигерији, проблеми са Зика вирусом у Венецуели довели су до потешкоћа са снабдевањем нафте па је средином маја 2016. цена барела порасла на 48.41 долар по барелу што је био рекорд у последњих седам месеци.

УБИЈЕН ОПАСНИ ЏИХАДИСТА! Исламска држава остала без свог ШЕФА ПРОПАГАНДЕ!

Чланице ОПЕЦ-а су се 30. новембра договориле о замрзавању оутпута нафте први пут након 2008. док су цене нафте износиле око 50 долара.  Кроз целу 2017. цене нафте кретале су се око 50 долара успркос урагану Харвију и политичким немирима на Блиском истоку.

Крајем новембра 2017. цене су скочиле на 59 долара по барелу због затварања нафтовода Кејстоне и раста оптимизма у вези проширења договора ОПЕЦ-а о ограничавању производње нафте. 

Ниске цене нафте имају различито дејство широм света. Возачи у САД-у, Еуропи то осећају, јер је бензин врло јефтин, што даје потрошачима већу могућност трошења новца на друге производе и услуге. Нафтни произвођачи Русија и Саудијска Арабија, међутим, муку муче с равнотежом у својим прорачунима. Такве државе постају мање незавсине и присиљене су на сарадњу с другим државама и постају зависне о страним инвестицијама. Саме нафтне компаније постају сиромашније. Уколико се актуалне релативно ниске цене нафте не повећају ОПЕЦ-ове чланице би ће присиљене на значајне резове у финансијском пословању. Ниске цене нафте осамдесетих допринеле су распаду СССР-а. 

С друге стране, високе цене нафте иду руку под руку с високим стопама економског развоја. Високе цене погодују земљама извозницама нафте а нису предност за земље увознице иако штета није велика као што се пре мислило. Високе цене нафте излажу светску економију могућностима инфлације и рецесије. Све остале цене расту попут цена хране, транспорта и других материјала а плате не расту. Запошљавање у нафтним компанијама може се повећати, али често то и није случај. Многе фирме су присиљене банкротирати због високих цена. Високе цене негативно утичу на државне прорачуне јер многе фирме пропадну па држава треба више издвајати за незапослене а и сви државни трошкови: нпр. одржавања инфраструктуре су већи. Флуктуације цена нафте мач су с две оштрице и моћно политичко и економско оружје.