ДЕКА ОСТАВИО УНУЦИ КУЋУ: Браћа траже свој део наследства! Адвокат објашњава наследбу процедуру у овим случајевима

Један дека из Србије је уговором о поклону оставио унуци своју кућу. Из објаве, на коју смо наишли на интернету, сазнали смо да су се након смрти деке појавила њена браћа од тетке и да јој траже да их исплати 2/3. Такође је наведено и да једном од њих, дека тестаментом оставио другу кућу и плац. Занимало нас је да ли је у овом случају уговор о поклону ништав, односно да ли девојка може да остане без куће. Одговоре смо потражили у адвокатској канцеларији.

С обзиром на то да је реч о браћи од тетке, те да су они и девојка унуци преминулог човека, правно су њих троје нужни наследници. Односно, унуци се могу позивати на наслеђе само ако нема деце и супружника оставиоца.

- Значи ако је дека имао супругу у моменту смрти (баку) или деце (родитељи девојке или родитељи браће) онда су они нужни наследници, а не браћа. Ако је дека имао живе деце или супругу у моменту смрти, браћа од тетке нису нужни наследници - прича адвокатица.

Адвокат наглашава и да браћа јесу нужни наследници, свакако немају право на 2/3.

- То је евидентно - додаје Пекић.

Да ли је уговор о поклону ништа  у овом случају?

У објави стоји и да девојка поседује све папире да је дека био здрав и при чистој свести када је направио уговор о поклону.

- Уговор о поклону није ништав из информације које смо прочитали. Генерално, уговор може бити ништав ако је деда губио пословну способност (ментално) тј. није могао да схвати значај своје правне радње када је потписао уговор о поклону девојци. Има и других случајева, али се овде не чини да је дошло до ништавости - појашњава адвокатица.

А шта је са нужним делом?

- Са друге стране повреда нужног дела је скроз друга правна ситуација од ништавости уговора. Ако претпоставимо да има само ова 3 наследника (девојка и двојица браће од тетке), потребно је да се вреднује колико је вредела дедина имовина у моменту смрти и да се вреднује колико је свако од 3 наследника добио. Угрубо речено, девојка је добила кућу поклоном и брат је добио кућу и плац тестаментом.

Нпр. заоставштина дедина је вредела 300.000 евра, од чега је 150.000 евра кућа коју је добила девојка и 150.000 кућа и плац које је добио брат. Стога, ако не постоји велика разлика у вредности ових кућа (и плаца), онда девојци и брату из тестамента није повређен нужни део. Да је девојка добила кућу од 20.000 евра а брат кућу и плац од 200.000 евра, онда би њој био повређен нужни део - објашњава адвокатица за решавање спорова пред судом.

Тачније, у овом случају испада да је повређен само онај брат који наводно није добио ништа.

- Овако, испадне да је оштећен само један брат, ако он заиста ништа није добио на поклон за дединог живота. Њему је повређен нужни део. Нужни део сваког наследника овде је 1/2 од оног што би иначе добио. Да нема поклона и тестамента, свако би добио по 1/3 целе заоставштине. Значи нужни део сваког је 1/6 (половина од 1/3).

Ако је вредности заоставштине нпр. 300.000, сваком би иначе припало по 100.000, а нужни део им је 50.000 евра (половину од оног што би им иначе припало).

И овде долазимо до још једног занимљивог расплета - ево од кога брат који наводно није добио ништа може да тражи нужни део.

- Члан 44 Закона о наслеђивању прописује да се нужни део намирује прво дугују тестаментални наследници, а поклонопримци само ако то није довољно да се намири нужни део.

То значи, да оштећени брат прво може да тужи свог брата који је добио кућу и плац да му исплати нужни део, па само ако то што је брат добио тестаментом није довољно да се намири нужни део, онда може потраживати од девојке.

Оштећени брат не може заобићи да потражује од свог брата (тестаменталног наследника) и директно тражити од девојке - закључује адвокатица Пекић.

Извор: Србија Данас/Телеграф