МЕГАПРОЈЕКАТ КОЈИ МОЖЕ СПАСИТИ БЛИСКИ ИСТОК И ДОНЕТИ МУ ТРАЈНИ МИР: Толико је важан да је и ЦИА наговарала америчког председника да реагује
Први планови су се појавили још почетком двадесетог века
Катарска депресија је област депресије у северозападном Египту, тачније у покрајини Матрух. Депресија је део Западне пустиње Египта и лежи испод нивоа мора, а њено дно је прекривено соланама, пешчаним динама и сланим мочварама. Настала је мешањем соли и ерозије ветром. Неких 20 километара западно од депресије леже оазе Сива у Египту и Јагбуб у Либији у мањим али сличним депресијама.
ДРАМА НА НЕБУ! Више од 20 људи повређено након што је авион почео да пропада, некима се БОРЕ за живот
БРОЈЕ СЕ ЖРТВЕ У ИНДОНЕЗИЈИ! Стравичне поплаве однеле више десетина ЖИВОТА - Језиви снимак поплављене провинције (ВИДЕО)
ТИКТОК ОДНЕО ЈОШ ЈЕДНУ ЖРТВУ! Мајка убијене тинејџерке сусрела се са родитељима убице, монструозно јој ИЗБОЛИ дете: "Нисам осећала БЕС"
Ова депресија садржи другу најнижу тачку у Африци на надморској висини од 133 метра испод нивоа мора, а најнижа тачка је језеро Асал у Џибутију.
Депресија покрива око 19.605 квадратних километара, што је величина која је упоредива са језером Онтарио и двоструко је већа од Либана. Због њене величине и близине обалама Средоземног мора, направљене су студије које предлажу да се подручје поплави за различите намене, као што је потенцијал за производњу хидроелектричне енергије.
Депресија Катара има облик сузе, са својом тачком окренутом према истоку, а широка дубока област окренута према југозападу. Северну страну депресије карактеришу стене високе до 280 м, које означавају ивицу суседне висоравни Ел Дифа. На југу депресија се благо спушта до Великог пешчаног мора.
У оквиру депресије налазе се слане мочваре, испод северозападне и северне ивице и обимна сува корита језера која повремено поплаве. Мочваре заузимају око 300 квадратних километара, иако у неким областима задире песак који наноси ветар. Отприлике четвртину региона заузимају сува језера састављена од тврде коре и лепљивог блата, а повремено су испуњена водом.
Величина Катарске депресије и чињеница да она пада на дубину од 133 м испод средњег нивоа мора довела је до неколико предлога за стварање масивног хидроенергетског пројекта у северном Египту који би био конкурентан пројекту Асуанске бране. Овај пројекат је познат као "Пројекат Катарске депресије".
Предлози захтевају прокопавање великог канала или тунела од Катаре ка северу и дужине од 55 до 80 километара у зависности од изабраног пута до Средоземног мора како би се морска вода спровела каналом до тог подручја.
Алтернативни план је укључивао покретање цевовода од 320 километара североисточно до слатководне реке Нил у Розети.
Вода би текла у низ водотокова који би производили електричну енергију испуштањем воде на 60 м испод нивоа мора. Пошто је депресија Катара у веома топлом сувом региону са врло мало облачности, вода ослобођена на нивоу од -70 метара би се ширила од тачке испуштања преко басена и испарила због сунца. Због испаравања, више воде може тећи у депресију, формирајући тако непрекидан извор енергије. На крају би то резултирало хиперсланим језером или соланом јер би вода испарила и оставила за собом со коју је садржавала.
Планови да се депресија Катара користи за производњу електричне енергије датирају из 1912. године од немачког географа Албрехта Пенка. О тој теми је детаљније говорио др Џон Бол 1927. године, који је проценио хидроелектрични потенцијал од 125 до 200 мегавата.
Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) је 1957. предложила председнику Двајту Ајзенхауеру да се мир на Блиском истоку може постићи поплавом Катарске депресије.
Настала лагуна би, према ЦИА, имала четири предности:
- Лакше је вадити нафту са приобалних платформи него у мочварама
- Ток ће окретати хидроелектрану
- Риболов, одмаралишта, бисери
- То би тадашњег египатског председника Гамела Абдела Насера "натерало да размисли о другим стварима" јер му је "требао пут да се скине са совјетске удице"
Током 1970-их и раних 1980-их, Фридрих Баслер и Јоинт Вентуре Kattara, група углавном немачких компанија, дали су неколико предлога да се поплави ово подручје. Желели су да искористе мирне нуклеарне експлозије за изградњу тунела, драстично смањујући трошкове изградње у поређењу са конвенционалним методама.
Овај пројекат је предлагао употребу 213 Х-бомби, са снагом једне до 1,5 мегатона, детонираних на дубинама од 100 до 500 метара. То се уклапало у програм "Атомс фор Пеаце" који је предложио амерички председник Двајт Ајзенхауер 1953. Египатска влада је одбила ту идеју.
Стручњаци за планирање и научници су повремено предлагали потенцијално одрживе опције, било да се ради о тунелу или каналу, као економском, еколошком и енергетском решењу у Египту, често у комбинацији са идејом о новим насељима.
Овим пројектом би Египат у великој мери решио неколико проблема. Наиме, потапањем депресије Катара, добио би огромно језеро, на чијим обалама би никли градови и насељена места, такође би област око језера добила велике зелене површине, проблем воде био би решен, а долина реке Нил би се демографски растеретила. Не треба заборавити да је у питању област величине 20.000 км2 која би била и обрадива у том случају.
Извор: Србија Данас/Владан Милосављевић