ДНЕВНИЦЕ ОДЛИЧНЕ А НЕМА КО ДА РАДИ: Радници из Украјине у Србији беру корнишоне јер нико наш неће
Узгајаш, предаш све и наплатиш 3.000 евра за три месеца, узгајање корнишона би требало да буде исплатив посао, али...
У Србији су компаније које су велики произвођачи краставаца, запошљавали радну снагу из Украјине, јер нису могли на општини на којој раде, да нађу заинтересоване раднике.
Наши људи, једноставно, неће да беру краставце, а берба корнишона је изузетно тежак посао.
ПОНОВО ОШТАР ПАД НАЈПОПУЛАРНИЈЕ КРИПТОВАЛУТЕ: Бикоин склизнуо за 25 одсто у току пошле недеље
"ХВАЛА ЛЕКАРИМА" Здравствени радници у Италији добили свој новчић као знак захвалности (ФОТО)
ПОРАСТАО ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ: Држава не толерише кашњење са плаћањем, казне и до 150.000 ДИНАРА
Због тога су компаније ангажовале људе из Украјине, а дневница им је била од 2.500 - 3.000 динара.
- Тешко је брати корнишоне. Морате практично да легнете на платформу која вас носи између редова - објаснио је и сам министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
Како је додао, у Србији послују два велика светска произвођача корнишона.
- Они раде на простору Србије где имају своју фабрику и простор за паковање, а давали су девницу од 2. 500, 3.000 неће нико да ради - напомиње министар.
Берба корнишона међутим, није једини посао који се избегава.
Већ неколико година, све мање је младих који се одлучују да буду ауто-механичари, заваривачи, па и козметичари.
Грађевина такође кубури са радном снагом, а Београд има око 2.000 активних градилишта, и услед недостатака грађевинаца у целој Србији, на изградњи престонице запослен је велики број страних радника из Европе, али и далеке Азије.
Колико их тачно има је, према оцени стручњака, скоро немогуће утврдити - између осталог и јер велики број ради на црно.
Највише има Албанаца из Северне Македоније и Турака, који долазе организовано преко фирми које их ангажују за српска градилишта.
У последњих пет година, број издатих дозвола за рад за странце у Србији се удвостручио, показују подаци НЗС.
Цифре показују да истовремено домаћа радна снага масовно одлази у иностранство.
Србија би у наредних 30 година могла да остане без петине радне снаге, оценио је прошле године Међународни монетарни фонд (MMF).
Уговори ових страних радника би морали да се прилагоде домаћим прописима, сматрају стручњаци, а Министарство рада је више пута истицало да је послодавци морају да заштите своје раднике и пријаве.
