СВЕ ВЕЋИ СТРАХ ОД "ПРАЗНИХ ЏЕПОВА" Ово би за српске банке могао да буде велики проблем - важна реакција ЕЦБ
Од овога страхује цео свет.
Недељу дана је прошло од банкрота Sillicon Valley Банк (СВБ) и огромних губитака швајцарске Цредит Suisse, а банкарски сектор на развијеним тржиштима САД и ЕУ још се није опоравио. Инвеститори и мали депоненти страхују за своја средства, и главно питање које провејава и код једних и код других је да ли новонастала ситуација може да изазове глобални финансијски крах као хипотекарна криза 2008. године, поготово ако се узму у обзир околности рата у Украјини и инфлаторних притисака широм света?
У оваквој ситуацији, међутим, вероватније је да ће банке на мањим тржиштима боље проћи.
ПАД ЦЕНА НАФТЕ! Тржиште уздрмано крахом банака у Америци
БАЈДЕН СЕ ОГЛАСИО НАКОН ФИНАНСИЈСКОГ КОЛАПСА: Акције на берзама пале, председник САД тврди да се све смирило
СЛЕДИ НАМ КРИЗА КОЈА ЋЕ ПРЕВАЗИЋИ ОНУ ИЗ 2008. ГОДИНЕ! Српски вук са Вол Стрита открива: "Инфлација изједа читав свет, док не стане рат у Украјини..."
- Банкарски сектор Републике Србије је стабилан, високо ликвидан и солвентан, а грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и сигурност свих штедних депозита. Сви релевантни показатељи пословања банака вишеструко су изнад регулаторних захтева Народне банке Србије. Показатељ адекватности капитала банкарског сектора је на крају децембра 2022. године износио више од 20 одсто, а вредност свих релевантних показатеља ликвидности банака потврђује и високу ликвидност домаћег банкарског сектора - објашњавају у одговору на упит Biznis.rs из Народне банке Србије.
Према подацима НБС, показатељ учешћа бруто проблематичних кредита у укупним бруто кредитима банкарског сектора (бруто НПЛ показатељ) је на крају децембра 2022. године износио 3,01 одсто, што је најнижа вредност од када се прати овај показатељ и потврђује стабилност и квалитет активе банкарског сектора.
- Када су у питању могуће претње по нашу земљу, ту видим лош ефекат евентуалне исхитрене реакције депонената. То се понекад дешава и кад нема реалних основа, јер је људима понекад тешко мирно образложити ситуацију када се нижу лоше вести, а банке – у овом случају стране – спомињу у негативном контексту - каже у разговору за Biznis.rs Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији.
У суштини, у оваквој ситуацији домаћа стручна јавност и Народна банка Србије имају задатак да објасне да наше банке нису у опасности.
У складу са Законом о осигурању депозита, у Србији су осигурани депозити физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих правних лица код банака у износу до 50.000 евра по депоненту у банци. Укупни осигурани депозити ових лица на крају 2022. године износили су преко 15 милијарди евра.
Сличности и разлике са кризом из 2008.
- Ова криза није иста као Хипотекарна криза 2008. године. Тада је проблем био системског карактера и биле су укључене све банке, а сада нису. Данас је то последица лошег управљања ризиком појединих банака, као што је био случај са СВБ. Друга ствар је што су "пали" неки велики играчи, али и за то постоји логично објашњење – они су једносгтавно изложенији ризику - објашњава Грубишић.
Ове две кризе немају исте узроке, али одређене сличности у механизмима постоје, па може да се претпостави ко ће највише бити на удару. Оба пута до изражаја долазе ризици нагомилани у претходним периодима екстремно ниских каматних стопа.
- У тренутном циклусу повећања каматних стопа у САД и у свету генерално, поједине банке суочавају се са проблемима везаним за неусклађеност рочности активе и пасиве и недовољно опрезно управљање ризиком каматних стопа и кредитним ризицима. Тржишни учесници углавном сматрају да ови проблеми не представљају широко распрострањен системски ризик у банкарском сектору - кажу у Народној банци Србије.
У САД су активиране одређене гаранције за клијенте посрнулих банака, док ће СВБ банка престати да постоји. С друге стране, Цредит Suisse ће бити откупљен. Докапитализација је у таквим случајевима свакако боље решење, сматра Грубишић.
Поставља се питање да ли ће ове измењене околности, настале у последњих недељу дана на светском тржишту, утицати последично на политику каматних стопа највећих светских централних банака, пре свега америчких Федералних резерви (Фед) и Европске централне банке.
- Већи проблем по домаће банке могле би да представљају високе каматне стопе на дуги рок. Таква политика повећаће НПЛ-ове, то јест лоше пласмане. Ипак, за сада су сви стрес-тестови које спроводи НБС позитивни, и то је јако добро - напомиње Грубишић.
У стратегији подизања или спуштања каматних стопа, актуелним сломом великих банака уведени су нови фактори у анализу. Последње инсајдерске информације из Феда говоре о могућем успоравању, укорак и са коначним ублажавањем инфлације у САД.
Мање земље се углавном руководе потезима великих централних банака, а Србији је важно како ће реаговати ЕЦБ. Последњи потез ЕЦБ био је ново повећање каматних стопа за 50 базних поена, а до када ће наставити таквим темпом остаје да се види. За сада је банкрот банке СВБ оставио већег трага у САД него реакција спасавања Цредит Suisse у Европи, док су мања тржишта остала поштеђена.
