Енергетска транзиција, безбедност и независност Србије
Исхитрена транзиција "баца" Србију на колена
Одрицање од угља преко ноћи доноси само увозну зависност, веће цене, мању конкурентност привреде, губитак радних места. ЕПС не тражи помоћ, већ само разумевање и подршку у модернизацији и развоју и то подршку свих актера у тим процесима.
Најтраженији lux хотели 4* и 5* у Црној Гори по цени већ од 302 € ГРАТИС смештај за двоје деце до 15 година!
ПРЕКО НОЋИ УНИШТЕНИ СНОВИ МАЛИНАРА: Пољопривредници сумирају ШТЕТУ, олујно невреме и град "ПОКОСИЛИ" плодове!
Зелена транзиција енергетског сектора изашла је из оквира државних институција и постала ударна тема и у стручним круговима. Свесна преузетих обавеза држава је одлучна да озелени српску енергетику, само је питање начина, времена и првенствено цене тог пута. Стручњаци се слажу да универзалног и брзог решења нема, нити искључивих избора. Србија се сада налази на енергетској раскрсници и сваки погрешан потез скупо ће коштати, чак и неколико милијарди евра, првенствено генерације које долазе. Зато је анализа циљева, последица и трошкова први задатак за све институције.
Потребна је детаљна дијагноза, али са терапијом конкретних циљева, пројеката, резултата, не само са пуким набрајањем и демагошким објашњењима. Обичном човеку чини се да је најлакше рећи затворите копове угља и термоелектране и ето за час успешно спроведене зелене транзиције.
- За Србију би то била веома скупа транзиција, земља би зависила од увоза електричне енергије, што никада није био случај, чак ни у време најтежих криза. Са увозом електричне енергије знатно би се увећала цена посебно за грађане. ЕПС би сигурно изгубио удео на тржишту и привреда би плаћала цену зелене транзиције. Тиме би се засигурно и суновратила конкурентност домаће привреде - каже проф. др Милан Радовановић, председник Друштва термичара Србије.
- Биле би угрожене енергетска безбедност и независност. Србија више не би имала сопствене националне ресурсе и постројења за производњу струје. Зависила би од добре воље, спољних утицаја, тржишних и других који утичу на увозне цене струје, била би угрожена сигурност и производње и снабдевања.
- Мој утисак је да ни Европска заједница није добро проценила последице свих ових промена. Њеном директивом предвиђено је, например, да за десетак година 90 одсто пумпних станица треба да обезбеди пуњаче за електрична возила. Поред пораста броја људи, па тиме и пораста потрошње енергије, прелазак на електровозило представљаће енормни удар на производњу електричне енергије. Подсетимо се да се само у Европи према подацима из 2019. године, креће 242,7 милиона путничких возила, 28 милиона "минибуса'', 6,2 милиона средњих и тешких возила и скоро 700.000 аутобуса. За све њих треба, поред нормалних потреба за електричном енергијом добијених из ОИЕ, обезбедити додатни извор енергије. Како и када? По мојој процени неће је бити довољно, па неће бити могуће ни купити електричну енергију.
Са друге стране Србија у светском становништву учествује са мање од пола једног хиљадитог дела, па грубо речено и са истим бројем у потрошњи енергије. Да ли је притисак Енергетске заједнице оправдан? У производњи ЦО2 Кина учествује, на пример, са око 52 одсто. Не улазећи у оправданост свих ових мера, јер се човечанству нешто дешава а не зна прави узрок и тражи кривца у ''производњи ЦО2'', бојим се да је ово само једна од уобичајених пролазних промена температуре Земље, па и промене климе, према нашем научнику Миланковићу.
У региону се управо дешавају нагли и непредвидљиви скокови цена струје. Узроци тих скокова лако се детектују у промењивим факторима тржишта. Временске прилике избацују ветропаркове и соларне паркове из производње и праве велике дисбалансе у енергетским системима. Шта се дешава у Србији? Код нас кроз балансирање ЕПС "пегла" све испаде обновљивих извора. Како то ЕПС балансира? Са коришћењем најсигурнијих капацитета термоелектрана на угаљ, које су највреднији и највећи ресурс ове државе. Сликовито, када било који ветропарк или слично ОИЕ постројење стане са радом макар и на најкраће време "ускаче" ЕПС. Да једном настане проблем са снабдевањем јавност би на много лакши начин прихватила разматрања да зелено срљање није баш најбољи енергетски рецепт за Србију. Заборавља се на то компоненте ветропаркова и соларних паркова производе управо из сировина које долазе из подземне рударске експлоатације и сложеним хемијским технолошким процесима.
Шта је онда добро за ЕПС и Србију?
- Упркос притисцима, ЕПС наставља развојне пројекте изградње нових капацитета, модернизације постојећих и диверсификације извора. Еколошки пројекти ЕПС-а доказују да је могуће пронаћи баланс између енергетике и екологије при томе испуњавајући своју главну улогу у снабдевању електричном енергијом - каже Милорад Грчић, в. д. директора "Електропривреде Србије".
- Захваљујући планским ревитализацијама и модернизацијама кључних делова електрана, технолошка поузданост електрана, старих и по неколико деценије, је на врло високом нивоу. Производимо довољно енергије за грађане и привреду, под најповољнијим условима, улажемо у развој. Посебно смо поносни и што инвеститорима можемо да понудимо и енергију са зеленим сертификатом. То највише траже стране компаније, а тако послују на исти начин као и у ЕУ.
Први човек највеће енергетске компаније истиче и да ЕПС не тражи помоћ, већ само разумевање и подршку у модернизацији и развоју и то подршку свих актера у тим процесима. До сада се често дешавало да они који би требало да буду највећа помоћ буду највећа препрека.
- ЕПС је показао да зна шта ради, којим путем иде и који су циљеви и правци развоја. Актуелни напредак некада закочених инвестиционих пројеката вредних више од милијарду евра прави је резултат и показатељ рада и стручности. Боримо се са ризицима и не одустајемо од развоја ЕПС-а - каже Владимир Марковић, помоћник директора ЕПС-а и директор Сектора за кључне инвестиционе пројекте. - Амбиције ЕПС-а у регионалном ширењу су засноване на реалним основама, систематском раду и приступу. У складу са државном политиком економског развоја ЕПС даје свој допринос промоцији Србије управо кроз регионалне пројекте који упркос свим опструкцијама могу бити рецепт успеха.
Поједини лобији под маском животне средине као да желе да Србија врло брзо нема своју енергију и да буде на коленима сваки пут када дође до енергетског клацкања у региону и шире. Чини се да се било шта што ради ЕПС дочека на "нож", а савети су општег типа о производњи енергије из ОИЕ. Већ дуго скоро 30 одсто укупне производње ЕПС-а је и из ОИЕ, а у комбинацији са термоелектранама балансира систем и даје сигурност снабдевања.
Критикују се и развојни планови ЕПС чак и они који се тичу изградње капацитета из обновљивих извора енергије опет са дијагнозама да и нове хидроелектране имају негативан утицај на околину иако ЕПС максимално поштује све прописе заштите животне средине. Као да се заборавља на све модернизације постројења и еколошке пројекте којима се значајно смањило загађење и емисија штетних материја али и ЦО2.
Богати обазриви
- Важно је да будемо обазриви у тој зеленој транзицији, јер и много богатије земље ЕУ нису кренуле у овај процес преко ноћи, како се сугерише Србији. Много богатије земље ЕУ имају не само финансијску помоћ ЕУ у процесу зелене транзиције, већ и снажније инструменте којима штите конкурентност своје привреде и тиме што мање буду зависни од увоза. У већини земаља ЕУ енергетски биланси подразумевају нуклеарне и гасне електране поред ТЕ на угаљ које троше домаци ресурс угља. Нико није избацио угаљ у кратком периоду. Када се погледа регион, јасна је да многе земље трпе баш због увозне зависности, а то утиче на цену струје и конкурентност привреде - објаснио је проф. др Радовановић.
Јасно је да зелену транзицију диктира ЕУ, али је и један од постулата те ЕУ заједнице управо различитост и поштовање националних циљева и стратегије, где је енергетика од највећег националног интереса.
Симбол сигурности
ЕПС је симбол сигурности за грађане и привреду у свим тешким ситуацијама, али многи заборављају и да је једна од највреднијих државних компанија. Десетине хиљада људи кроз рад је повезано са ЕПС-ом и тренутак када би нестала базична производња ЕПС-а неколико десетина радника било би на рубу егзистенције. У ЕПС-у се раде екстремно тешки послови у свим условима, најтежим летњим или зимским данима. ЕПС је деценијама ослонац и подршка за многе струковне академске институте и техничке факултете и својеврсни центар интеграције технике и науке. Стручњаци се слажу да је ЕПС један од наших највећих националних економских брендова који кроз синергију и конструктивну дискусију може пронаћи адекватан пут и баланс у процесима зелене транзиције.