ЈЕДАН КЛИК И ХАКЕРИ ЋЕ ВАМ ИСПРАЗНИТИ РАЧУН! Стручњак открио најновије ТРИКОВЕ интернет превара - ОВАЈ ПОТЕЗ ће вас одвести у БАНКРОТ!

У данашњем дигиталном добу, када су СМС и Вајбер поруке постале незаобилазни део наше свакодневице, важно је бити опрезан и проверити аутентичност информација које добијамо. Један од уобичајених примера су лажне поруке које обећавају брзу и лаку зараду, често уз примамљиве цифре од 6.000 до 20.000 динара дневно. Али ко стоји иза ових огласа и да ли су они заиста оно што тврде?

- Сведоци смо честих случајева у којима се за разне курирске службе, попут Поште, шаљу наводни пакети. То често води до ситуација у којима људи верују да заиста имају пакет који чека испоруку. Када кликну на приложени линк, често се суочавају с захтевом да исправе наводне грешке приликом обраде трансакције. У том тренутку, под изговором решавања проблема, од њих се траже подаци о кредитној картици. Нажалост, ово је чест облик преваре на интернету, где се користе подаци које су корисници већ оставили на другим онлајн продавницама како би се наручивала роба, док се новац са картице корисника повлачи - каже Микица Ивошевић, етички хакер.

Често се користе цифре од 6.000 до 20.000 динара дневно како би привукли пажњу корисника и подстакли их да кликну на линк или поделе своје личне податке.

- Нападачи су веома вешти у проналажењу начина да дођу до особа од којих могу извући новац. У почетном кораку, обично не траже новчане износе, већ прикупљају податке. Након тога, користећи те информације, убрзо долази до ситуација у којима се манипулише корисницима, тврдећи да су се догодиле грешке које захтевају уплату новца - каже Ивошевић и објашњава:

- Проблем отварања линкова непознатог порекла посебно је акутан. Мејлови обично делују сигурно, али чим се кликне на линк, корисник се може наћи на страници коју је направио нападач. Ова страница често садржи апликације које им омогућавају да прикупе личне податке корисника. Чак и без уношења података, кликом на линк, рачунар корисника може бити инфициран, што омогућава нападачима приступ различитим информацијама - додаје.

- Људи мисле да ће им стићи СМС код када се плаћа нешто са картице. Нападачи тачно знају сервисе са којих могу да наруче, где није потребна ОТП верификација, односно неће стићи нама СМС који је потребан да би се извршила трансакција - каже Ивошевић.

На питање, да ли постоји програм на телефону који може да нас заштити, Ивошевић каже:

- То је игра мачке и миша, зато што ми треба да имамо инсталиран антивирус и нека друга решења са којима може да се провери, али исто тако нападачи траже пропусте у самим тим софтверима, тако да могу да направе вирус који ниједан антивирус не може да открије. Могу да направе фишинг страницу на којој неко други оставља податке, а други сервиси не могу да открију. То је непрестана борба - рекао је Ивошевић гостујући на К1.

Ивошевић објашњава да постоје различити пословни модели које хакери користе. Неки се баве уценом, тако што преузимањем слика и снимака врше притисак на појединце. Други пак масовно прикупљају податке за потребе лажног маркетинга.

- Подаци се користе у различите сврхе, али тренутно је најчешћи случај напада на фирме. Хакери закључавају податке фирми и затим их уцењују: траже одређену суму новца како би подаци остали тајни, уз претњу да ће иначе бити објављени. Ово може практично паралисати рад фирме све док се не плати тражени износ. Отишло је тако далеко да су формирани картели који се баве оваквим активностима, што доводи до огромних губитака. Неке групе су чак постигле приходе од преко милијарду долара кроз уцене - рекао је Ивошевић гостујући у Уранку на К1.

Извор: Србија Данас/Блиц/Марија Лекић