Некада је само Јапан растао брже од СФРЈ! Економија је била на клацкалици, а сада је Србија у залету!
Већ наредне године процењује се да Србију очекује снажан раст од најмање 6 одст
-Откако је Тито умро 1980. па до распада СФРЈ, економија у републикама је стагнирала, након чега је динамичнији раст уследио у Словенији. Претходно се у једном моменту само привреда Јапана у свету брже развијала од привреде СФРЈ, рекао је Млађен Ковачевић, економиста који је својевремено био саветник Савезне владе и са колегама припремао економске анализе привреде.
ВЕЛИКА ПОБЕДА ПЕКИНГА: Због ове одлуке ће Американци морати да укину царину на робу из Кине
ХРВАТСКИ ТУРИЗАМ ПОТПУНО ПРОПАО: Загребчани осуђени на издавање хостелских соба студентима
ПРВИ ПУТ ОВАКАВ ПАД ЗА 60 ГОДИНА: Неке од најразвијенијих држава света у рецесији због пандемије
-Када се распала Југославија, Словенија је привредно узлетела и дошла на 116. место од укупно 202 земље рангиране по привредном расту. Око 180. позиције биле су Хрватска и Македонија, док су Црна Гора, Србија и БиХ биле у топ 10, али отпозади. Осам земаља тада је имало мањи раст од Србије, наводи економиста Мирослав Здравковић и додаје да до потпуног обрта долази од 2000. када је Србија економски узлетела.
Српска привреда у последњих пет година расте по просечној стопи од 1,8 до 4,4 одсто и сваке године раст је све већи. Корона ће ове године Србији, како се процењује, највероватније донети пад економске активности од око 1,5 одсто, али то ће бити одличан резултат у односу на многе европске економије које ће падати и више од 10 одсто. За Хрватску се рецимо, очекује пад и до 13 одсто, Црну Гору 11, а за Немачку минус од 6 процената...
Већ наредне године процењује се да Србију очекује снажан раст од најмање 6 одсто.
-Од 2010. до 2019. године, само је Црна Гора за длаку била бржа од Србије, али је то поништила овогодишњим дубоким падом. Она је, посматрајући раст БДП, била на 114. месту, а Србија на 115. месту, што значи да смо имали бржи раст од 87 земаља, наводи економиста Мирослав Здравковић у својој анализи и додаје да је далеко лошије позиционирана била Северна Македонија која је била на 123 месту, БиХ на 144, Словенија на 152, а Хрватска на 169. месту.
-Ружно је поредити се са Кином која има око 200 пута већи број становника, а имала је само 8,2 пута већи БДП у 1970, док је у 2019. имала 263 пута већу привреду. Али податак говори да је СФРЈ пре 50 година била 12 пута развијенија од Кине, узгред додаје Здравковић.
Од Словачке смо 1970. године имали за 22,5 процената већу економију, 1980. чак за 38 одсто, али од 2000. Србија 55 одсто словачке вредности БДП-а.
У једном тренутку само је Јапан био испред
Економиста Млађен Ковачевић, који је својевремено био саветник Савезне владе и са колегама припремао економске анализе привреде, подсећа да је у периоду од 1950. до почетка седамдесетих привредни раст тадашње Југославије био врло висок и у једном тренутку је само Јапан био испред СФРЈ по овом параметру.
Почетком 1970-их долази до кризе и стопа привредног раста нагло пада. Долази и до познате промене Устава и промене привредног система, и тада је уследио период веома спорог напредовања привреде, када је већ десетак земаља престигло Југославију по стопи раста. Ипак, током 80-их година, које нису биле идеалне, било је благог раста БДП-а од један или два процента годишње", објашњава Ковачевић.
Словеначки модел у режији Јожа Менцингера
Он подсећа да је Словенија почетком деведесетих, када је дошло и до распада СФРЈ, забележила значајнији привредни раст под вођством тадашњег потпредседника Владе и министра економије, Јожа Менцингера.
-У Југославију је тада долазио чувени Џефри Сакс, који се залагао за неолиберализам и једну врсту шок терапије. Он је препоручивао брзу приватизацију и либерализацију привреде, ослањање на стране инвестиције, и те своје идеје представио је и Анте Марковићу, као и Милану Кучану. На саветовању које смо имали после тога, ја сам био један од ретких који је говорио да је то лоше по Југославију, али било је много оних коју су сматрали да држава заиста треба да се искључи из привредног живота, каже извор.
Млађен Ковачевић подсећа да је мишљење слично његовом изнео управо Јоже Менцингер који је рекао да неолиберализам није добар за Словенију, и тада га је Милан Кучан поставио за потпредседника владе са главним циљем да Словенија крене у економски раст својим оригиналним моделом.
-Почетак деведесетих је период када је Словенија динамично расла и можда је само Пољска могла да се пореди са њиховим стопама раста. Ипак, након уласка у ЕУ и у Словенију долази либерализација, проблем са валутним курсом и једна озбиљна криза која је повећала јавни дуг државе, истиче Ковачевић.
