Ево како представници најутицајнијих медија виде развој дигитала
Истакнут значај креативе и едукације тржишта
У Београду је данас у ЈДП-у отворена најпрестижнија дигитал конференција ,"Дигитал Day" pod слоганом NEW СИГНАЛ, а у оквиру панел дискусије под називом "Футуре медиа: Нативе, мобиле, видео" представници најутицајнијих домаћих медија разговарали су о стању на тржишту и променама које нас чекају у будућности.
Прочитајте и:
Директорка портала SrbijaDanas.com Александра Мартиновић, као кључни заједнички задатак публисхера у Србији, види едукацију тржишта.
Мартиновић је као основну предност дигитала истакла читаву палету опција када је реч о таргетирању и нагласила да је за клијенте изузетно важно да мудро одаберу креативу и огласну поруку.
- Креатива је јако важна и то је оно од чега зависи ЦТР, а не од публисхера. Издвајања у овом правцу никако нису трошак, већ инвестиција. Уз добру креативу и одлично таргетирање које дигитал омогућује, а које традиционалним медијима није доступно, неопходно је и едуковање клијената. Трендови се крећу позитивно, у правцу дигитала и већа су издвајања новца за дигитал оглашавање, али његов капацитет није искоришћен до краја - објаснила је директорка портала "Србија Данас".
Она је изнела и своје виђење будућих трендова, нарочито када је реч о видео оглашавању на дигиталу.
- Неопходне су измене у погледу трајања pre-roll-a који не би требало да је дужи од 6-10 секунди, улагање у креативу која ће омогућити да се порука пренесе и без звука, односно да звук буде додатна вредност. Трендови иду ка вертикалним рекламама, с обзиром на вертикалу мобилних телефона – каже Мартиновић и додаје - Цело тржисте мора синергично и тимски деловати у погледу дигиталне трансформације и едукације.
Иако, на ТВ у Србији и даље одлази највећи део адвертајзинг буџета, приходи дигитал медија не расту ритмом којим расте тржиште.
Мартиновић је закључила да је део одговорности за ситуацију и на публисхерима, рекавши да је дигитал много демократичнији медиј од телевизије јер својим корисницима нуди разноврснији садржај у једном тренутку. Она додаје да је директна комуникација клијента са публисхерима добра алтернатива Фејсбук оглашавању, а посебно је важан пренос кредибилитета медија на оглашивача.
Србија је земља са јако мало новца на интернету, рекао је Милан Ковачевић из Гемиуса на панелу "Футуре оф медиа: Нативе, мобиле, видео" током конференције "Дигитал Day".
- У Србији морате бити сјајни да бисте преживели, не да бисте се обогатили. Оно што се не разуме јесте колико се наши медији труде и колики напор улажу да пруже бољу услугу него медији на неким развијенијим тржиштима - рекао је Ковачевић.
Михаило Поњавић, директор продаје Медиа Импацта, каже да ако искључимо агенције и један део клијената од 50 дигитално потпуно писмених, већина перципира дигитал као место где ће моћи да окачи огласну поруку и не зна даље шта су му могућности.
- Ми смо међу првима ушли у дигиталну трансформацију и одговорно тврдим да су наши издавачи и технички и у сваком другом смислу на нивоу развијених земаља, али тржиште још није потпуно зрело - закључио је Поњавић.
Према његовим речима, неискоришћеност инвентара је невероватна - "Блиц" "sellout" на мобајлу је око 30 одсто - то је простор да се пошаље лична порука кориснику, на личном, само твом уређају и то је вредност коју адвертајзери недовољно користе.
- Сајт "Блица" у прајм тајму ТВ реклама између 20х и 20.05 има скок од 115 одсто на мобајлу, а још увек многи клијенти не препознају да тог корисника који је одустао од ТВ док траје рекламни блок, може да ухвати на мобилном телефону - каже Поњавић.
Он је навео да је нативе контент био логичан одговор на пад дисплеј адвертајзинга.
- Желели смо да вежемо клијента за садржај, али неки клијенти су то схватили као романсирани ПР. Неки клијенти су нам поклонили поверење, јер ми своју публику познајемо најбоље, али неки и даље инсистирају на помињању компаније и бренда што укида саму суштину натива - каже Поњавић.
Јасмина Копривица, директорка Б92 сајта, рекла је да је дуопол Фејсбука и Гугла велики и у Србији, те се сви издавачи боре за мањи део колача од 30 милиона евра годишње.
- Да ли ћемо за 10 година причати да ће дигитал адвертајзинг престићи ТВ адвертајзинг, нисам сугурна. Ја сам скептична - рекла је Копривица.