ЕВРОПСКА СТАТИСТИКА НЕУМОЉИВА: Хрватска предводи ЕУ у најцрњем могућем смислу
Комшије су више него двоструко надмашиле просек у Унији
Пад зарада запослених од чак 10,6 одсто у Хрватској у овој години је ту земљу сврстало на прво место међу државама ЕУ, подаци су Еуростата. То, према тумачењима стручњака, значи да суочавање са последицама корона кризе Хрватској тек предстоји у наредних неколико веома тешких година.
ДРЖАВА СПРЕМА ВОДИЧ ЗА РАДНИКЕ И ПОСЛОДАВЦЕ У СРБИЈИ: Које све обавезе очекују запослене за рад од куће?
КОРОНА УЗЕЛА ПРЕВЕЛИКИ ДАНАК: Економија у минусу, ресторани се можда отварају од Светог Јована
ВЕЛИКА СТВАР ЗА НАШУ ЗЕМЉУ: Корона није прекинула реализацију ниједног пројекта у Србији
Статистика Еуростата показала је наиме, да је Хрватска више него двоструко надмашила просек ЕУ, у којој су дохоци запослених у овој години нижи за 4,8 посто. Главне разлоге смањења доходака еуростатистичари виде у знатном повећању боловања које је донела пандемија корона вируса.
Такође, упозоравају да су многе фирме "ставиле кључ у браву" или раде скраћено, као и да су током "закључавања" многи престали са радом. Последица тога, указује се, су и отпуштања, као и непродужавање уговора о раду на одређено време, али и скраћено радно време и изостанак сезонског запошљавања. Све у свему, мање одрађених радних сати, а тиме и нижа примања запослених.
Корона криза је најтеже погодила услужне делатности, што значи да су већи ударац претрпеле земље које се ослањају на услуге, посебно на туризам и угоститељство, као и запослени у тим секторима. Хрватска свакако спада у ту категорију, будући да увелико зависи од туризма и пратећих делатности.
Највеће жртве млади и жене
У анализи Еуростата оцењује се и да су највеће жртве корона кризе млади и радници с уговорима на одређено време, као и самозапослени. Каже се и да је корона криза на тржишту рада теже погодила жене него мушкарце.
У Еуростатовој анализи се истиче и да су пад доходака ублажиле мере које су државе предузимале да би очувале радна места, што је био случај и у Хрватској.
Економисти, саговорници портала, процењују да би у Хрватској пад зарада био и већи да држава није ускочила, а знатно би порасла и незапосленост.
Напомиње се и да се хрватска статистика разликује од података Еуростата и не показује исти пад зарада, а економисти то тумаче применом различитих мтеодологија.
