ФРИЛЕНСЕРЕ ЋЕ ЗАБОЛЕТИ ГЛАВА ОД ОВЕ ЦИФРЕ! Почела да стижу решења за неплаћене порезе
Решења за неплаћене порезе и доприносе на зараде почела су да стижу на адресе грађана који из Србије раде за послодавце у иностранству.
Фриленсеру који је радио преко Upworka, водеће светске платформе за рад преко интернета, стигло је решење да плати 20 одсто пореза, 25,5 за ПИО и 10,3 процента за здравствено, што су све прописане дажбине за уплате из иностранства, које се рачунају као приход за претходне четири године. Његово пореско решење објавили су Удружење радника на интернету и Стартит.
ДИПЛОМАТИЈА НА КИНЕСКИ НАЧИН: Где је "половина пута" између Кине и других моћних земаља?
БАЈДЕН ЋЕ ВЛАДАТИ ОНОМ ВРСТОМ СТАБИЛНОСТИ ЗА КОЈОМ ИНВЕСТИТОРИ ЖУДЕ: Какве промене очекује Волстрит?
Пореска контрола овог фриленсера, који новац зарађује креирањем видео-игрица за мобилне телефоне, почела је у јуну ове године. Тада је по службеној дужности покренут поступак утврђивања пореза на остварен приход по основу уплата новца из иностранства на девизне рачуне. Како пише у документу, "камата је обрачуната од датума приспећа пореске обавезе до 21. септембра 2020. године". Тако ће, осим обрачунатог пореза, морати да плати и камату за четворогодишњи период.
Милан Погачар из Удружења радника на интернету каже да им је стигло четири или пет оваквих решења. Они траже да се обустави наплата пореза и доприноса физичким лицима која су добијала девизне дознаке из иностранства, објашњавајући да су то сви људи који су приходовали из иностранства, било да су радили за страног послодавца или да је реч о продаји преко интернета.
Таквих је каже 75.000, односно толико је њих до јуна примало девизне дознаке из иностранства, према подацима Народне банке Србије. Мада се процењује да их има више од 100.000.
- Захтевамо сваку обуставу наплате и покретање поступака до завршетка преговора са Министарством финансија и Пореском управом. Тражимо да се таква решења не спроводе из више разлога. Зато што су, на пример, не само камате него и доприноси обрачунати, иако не би требало. Јер је 2019. донесен Закон о обавезном социјалном осигурању физичких лица, где су први пут фриленсери препознати да могу уопште да уплате порезе и доприносе. Порез законски може уназад да се обрачуна пет година, али закон не може да се примењује ретроактивно - каже Погачар.
Он се слаже са проценом Центра за истраживање јавних политика, да су у просеку приходи фриленсера око 80.000 бруто месечно за мушкарце и 60.000 динара за жене. Према њиховој процени, чак и да је најмањи дуг за порез у питању, по најповољнијој неопорезивој основици од 50 одсто, српски фриленсер дугује озбиљан износ. У случају да су на пример у једној години у просеку приходовали 80.000 динара бруто месечно, били би дужни да за порезе и доприносе уплате у најбољем случају око 270.000 динара годишње (2.300 евра).
Ипак, неки фриленсери зарађују много више од овог просека. Довољно је посетити сајт, који се бави аналитиком зарада на друштвеним мрежама и уверити се да поједини српски јутјубери, преко ове платформе зарађују годишње 15.000 долара и више. Они најпопуларнији са више од милион пратилаца приходују годишње чак од 618.000 до 860.000 долара. Ово су максимални износи које зарађују српски јутјубери. Већина приходује далеко мање и они то сами објашњавају у видео-снимцима које објављују.
Упитан како ово објашњава Погачар одговара да верује да је добар део јутјубера у легалним токовима пословања.
- Ако је било ко од њих имао веће приходе ушао је у легалне токове пословања или као паушалац или је основао д. о. о. Уколико то нису урадили у озбиљном су прекршају. Када говоримо о фриленсерима не говоримо о милионерима, већ о људима који на интернету зарађују месечно 300 до 400 долара - наглашава Погачар.
Ових дана су се чули предлози да би за фриленсере убудуће требало увести прогресивне пореске стопе и да приходе до одређеног износа не би требало опорезивати.
Милица Бисић, порески стручњак и професорка на ФЕФА факултету, каже да се не може само за једну категорију обвезника уводити скала, а за другу не. Она сматра да није решење да се за некога ко није плаћао порез све време, а требало је, уведе неко посебно опорезивање. Како би се назвала та пореска основица, пита она. То су приходи, који су остварени самосталном делатношћу.
- Та самостална делатност не мора да буде регистрована и то није прекршај што се тиче начина на који су обављали делатност. Али не може се само за ту врсту самосталне делатности измишљати неки посебан начин опорезивања. Ако се покушава да се мења порески систем онда мора да се води рачуна о томе како ће то утицати и на друге обвезнике. Не може њима сада 200 евра месечно да се не опорезује, а да се запосленом у предузећу опорезује мањи износ . Неопорезиви износ зараде у Србији је 16.300 динара. Не би то било исправно са становишта праведности пореске политике да они који једнако зарађују буду неједнако опорезовани - сматра Бисићева.
То што се Пореска управа тек пробудила не оправдава обвезнике да не плате порез. Саговорница објашњава да у пореском систему постоји могућност да се тражи одлагање плаћања пореза. Али оно не постоји за овако масовну ситуацију јер подразумева да одређени порески обвезник у неком тренутку није могао да одвоји тај износ који треба да плати и да је поднео захтев за одложено плаћање.
- Оно што би можда могло да буде решење за ову конкретну ситуацију јесте да се дефинише одговарајући поступак репрограма. Односно, за две године да се дефинише одложено плаћање и за те две године иде камата за то одлагање. Уколико се узме у обзир да пет година нису плаћали порез, да би им се продужио рок могуће је направити нови оквир који би им олакшао плаћање. Дакле, могло би да се размотри повољније плаћање него што предвиђа постојећи систем. Сама ситуација их је подсетила да треба да плаћају порез, а није идеја да се они економски униште - наводи Бисићева.
