ПРЕД КОЛАПСОМ ПОСАО КОЈИ МНОГИ СРБИ РАДЕ У НЕМАЧКОЈ: Суморне прогнозе за ову годину, "Ово је најнижи ниво од 2009!"
Стамбена изградња је у великој кризи.
Политички циљ ове немачке коалиционе владе био је да годишње буде изграђено 400 хиљада нових станова. У 2023. години радило се о 260 стамбених јединица, а Минхенски економски институт ИФО процењује да би ове године могло да буде још 45 хиљада станова мање.
МАЛИ НАЈАВИО ОЗБИЉНО ПОЈАЧАЊЕ: "До маја стижу још два широкотрупна авиона за Ер Србију"
ЦЕНА ОД ЈЕДНОГ ЕВРА МУ ДОНЕЛА ПРАВО БОГАТСТВО: Иван је одлучио да ризикује и сада зарађује 30.000 ДИНАРА СВАКОГ ДАНА (ФОТО)
ОВО ЈЕ НАЈПОХЛЕПНИЈИ УЛИЧНИ ПРОДАВАЦ ИКАДА: Када је Београђанка чула цену бадњака само што се није шлогирала, многима је и 2000 динара много, али ово је претерано
Економски стручњаци и струковна удружења грађевинског сектора сагласни су да ће 2024. бити још гора. Процене тек незнатно варирају и крећу се од минималног смањења ионако лоше прошле године - како процењује Берлински институт за економска истраживања (ДИВ) до 13% мањег броја завршених станова у 2024. години, односно једва 235.000 више стамбених јединица, како процењује Феликс. Pakleppa из Удружења средњих и породичних грађевинских предузетника.
Стање у грађевинском сектору најбоље се види у станоградњи
Економиста Ифо-Института Лудвиг Дорфмајстер истиче да је број завршених станова у стамбеним зградама и даље релативно добар, али је прави проблем у завршетку породичних или двокреветних зграда, па тамо где инвеститор није фирма, често су појединци или веома мали предузетници. Његова процена је да ће у целој 2024. години и у целој Немачкој бити изграђено још само око седамдесет хиљада оваквих стамбених зграда, што је најнижи ниво од 2009. године.
Ко ће платити нови стан?
Још на почетку пандемије почеле су потешкоће у снабдевању, а то је изазвало лавину поскупљења готово свега што је потребно у грађевинарству. Постао је проблем набавити окове, чак и шрафове и вијчану робу, проблем је био и набавка делова за механизацију до дрвног сектора и дрвопрерађивачких погона. Затим је уследио рат у Украјини, који је драстично повећао цену енергената – а грађевински сектор је поново био жртва. Зато што је енергија есенцијални састојак керамичких плочица и многих других грађевинских материјала, од гипса до цемента и цигле – да не помињемо алуминијум.
Упоредо са ценама почеле су да расту и камате на банкарске кредите, како за фирме, тако и за несуђене власнике станова, тако да су и сопствена четири зида остала само недостижан сан. А то значи и да наруџбине нема: „Већ је горка реалност да свако друго предузеће у станоградњи има проблема са попуњавањем књига наруџби“, каже председник Удружења грађевинске индустрије Тим Оливер Милер.
Одржан и кризни састанак
У кабинету канцелара одржан је и кризни састанак о проблемима стамбене изградње, али су једва три месеца након тог састанка сви договорени облици подстицаја или суспендовани или стављени на чекање, сведочио је Милер. „Не постоји чак ни јасна перспектива за наредне године, тако да постоји огромна неизвесност на тржишту.
То значи само једно: према истраживању института ифо, већ овог децембра и без обзира на годишње доба било је посла за само 66 одсто капацитета грађевинских предузећа у високоградњи. Ово је најнижи ниво од пролећа 2010. и ту је Милер јасан: „С обзиром на овакав развој догађаја, 2024. ћемо морати да отпустимо послове у грађевинском сектору први пут од 2008. године. Сада је у питању само спречавање масовне обуставе радова на градилиштима“, што би било драматично за стамбени сектор, али и у друштву где ће грађанима бити још теже и скупље да пронађу стан који могу да плате, пише Дојче веле.
Извор: Србија Данас/Јутарњи list/DW/АЛО!
