ХОБИ КОЈИ ДОНОСИ ОГРОМНУ ЗАРАДУ: Грана пољопривреде која је БУДУЋНОСТ, уложено се враћа ТРОСТРУКО!
Четворочлана породица може да се издржава са 200 кошница.
Министар Кркобабић позива повратнике да улажу у ову грану, циљ да се кроз удруживање годишње достигне производња меда од 12.000 тона.
Процењује се да се у Србији пчеларством бави око 30.000 домаћинстава, али званично је регистровано 15.000 пчелара. У стационарним и селећим пчелињацима широм земље има између 850.000 и милион кошница. Производња меда у Србији варира од 6.000. до 9.500 тона годишње, од чега сортне врсте меда - багремов и сунцокретов чине по трећину, а још једну трећину све друге врсте.
ШАНСА ЗА СРБИЈУ! Лоша година за малинаре у Чилеу: Ево како можемо да зарадимо и 80 долара по килограму
"СЕОСКИ ТУРИЗАМ - СРПСКО МОРЕ": Пре него се одлучите за пут у иностранство, сазнајте шта пропуштате у Србији
СРБИЈА НА ПУТУ ОПОРАВКА: Држава обезбедила ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА кредита, ускоро ће ојачати привреда, а ево како
Ови подаци, како кажу у Националном тиму за препород села, показују да има места да се пчеларство шири, а да не мора да буде само хоби, већ и уносна зарада. Заинтересованима за улагање поручују да је производња меда и других пчелињих производа занат који се учи у једној сезони, а да се релативно ниска улагања могу брзо вратити. Пчеларство је, кажу, повољно за оба пола, различите нивое знања, а у њему могу да раде и људи са благим степеном инвалидитета и старији од 50 година.
- Када би се пчеларске задруге удружиле у сложене пчеларске системе, примењујући савремене технологије и виши степен прераде, зарада пчелара била би већа, а пласман меда бржи и једноставнији. У пчеларству постоји велика развојна снага! Извоз меда 2013. године у Србији у вредности од 14 милиона долара био је већи од извоза јунећег меса! Наш циљ требало би да буде подизање производње меда на 12.000 тона годишње - каже министар Кркобабић.
Статистика каже да је у Србији 2018. године произведено око 9.000 тона меда, извезено 2.774 тоне у вредности 12,4 милиона долара. Увезене су 43 тоне меда, за шта је потрошено 266.000 евра. Цена меда у ЕУ варира из године у годину и креће се од пет до седам евра за килограм багремовог меда и 4-4,5 евра за кг ливадског. Наш мед, посебно багремов, купују Немци, Норвежани и Италијани, а све веће интересовање показују Индија, Кина и Јапан.
Добар пример пчеларске задруге је "Мед и воће" у Власотинцу, која је подстицајним средствима пројекта обнове задругарства "500 задруга у 500 села" набавила најсавременију пчеларску опрему. А успешне су и пчеларске задруге у оквиру поменутог пројекта Кабинета за регионални развој: "Би купер", Мерошина, Девча, "План Б" Баточина, "Хомоље мед" Жагубица, "Заплањска матица" Гаџин Хан...
Четворочлана породица може да се издржава са 200 кошница и две селидбе, уз напомену да сезона у пчеларству траје само шест месеци. Може се очекивати принос од најмање 20 килограма меда по кошници. Од 200 кошница добија се четири тоне меда, чија је вредност око 15.000 евра. Савремене кошнице домаће производње коштају око 6.000, а са пчелињим ројем око 12.000 динара. Неопходна је опрема која кошта око 4000-5000 евра, али траје најмање 20 година - каже проф. Мића Младеновић.
НЕИЗВЕСНА СУДБИНА "ГАСТАРБАЈТЕРА СА БАЛКАНА": Немачка БЕЗ ОДЛУКЕ да продужи пропис за радне визе ОВИМ РАДНИЦИМА
Србија је погодно тло за развој овог посла: Зарада је одлична, а можете да постанете озбиљни играчи
Постоје услови: Ако кафић хоће да прошири башту, мора да добије дозволу од ЊИХ
ЕВО КАДА И ОСТАЛИМА ЛЕЖЕ НОВАЦ НА РАЧУН: Погледајте детаљно објашњење како до ИСПЛАТЕ од 100 евра (ВИДЕО)
У СРПСКОЈ САХАРИ НИЧЕ ПРАВА ПУСТИЊСКА ОАЗА: Гради се комплекс с хотелом, базенима, аква-парком
