Извештај РГЗ-а показује да се наставља тренд стабилизације на тржишту непокретности у првом кварталу
Подаци Републичког геодетског завода са тржишта непокретности за први квартал 2024. показују да је у Републици Србији настављена стабилизација и смиривање на тржишту након изразито динамичног раста, током 2021. и 2022. године, који је уследио после избијања пандемије корона вируса.
У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности је опао за 5 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али и даље износи 30 одсто од укупног промета у првом кварталу. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности, на почетку 2024. године долази до умеренијег раста цена станова на нивоу Републике Србије.
Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,5 милијарди евра, што је за 2,6 одсто мање у односу на исти квартал претходне године. Од укупно 1,5 милијарди евра, 456 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта. Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у првом кварталу 2024. године износио је 29.108, што је за 1 одсто мање него прошле године.
Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова (834 милиона евра), са учешћем од 56 одсто од укупно прометованих вредности. За куће је издвојено 122,5 милиона евра (8 одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 114,6 милиона евра (8 одсто од укупне вредности), за пословне просторе 72,6 милиона евра (5 одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 64,6 милиона евра (4 одсто од укупне вредности). Када је реч о начину плаћања, 7 одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је 1 процентни поен мање него лане, а из кредитних средстава највише су плаћени станови (укупно 18 одсто).
Највећи обим новчаних средстава забележен је на подручју Првог основног суда у Београду и износи 359 милиона евра. Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић, са територије истог суда, забележила је највећи обим новчаних средстава у износу од око 72,9 милиона евра из 377 склопљених уговора, од чега око 48,6 милиона евра и 221 уговор припадају делимично регулисаном тржишту. Највећи број купопродајних уговора на тржишту непокретности, достављених од стране јавних бележника, склопљен је на подручју Основног суда у Новом Саду, док је највећи број закључених уговора у канцеларији Јавни бележник Мирјана Симовић Алексић, са територије истог суда, и износи 475 уговора са укупним обимом новчаних средстава у износу од 42,7 милиона евра.
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи стан продат на општини Савски Венац по цени од 1.226.888 евра. На тој локацији је прометован и најскупљи квадрат стана у првом кварталу и износи 10.350 евра по м². Најскупља кућа продата је на градској општини Савски венац (Град Београд) за 3.182.000 евра. Најскупље плаћено гаражно место у овом периоду плаћено је 73.000 евра на београдској општини Врачар, док најскупља цена пословног простора износи 3.098.790 евра и плаћена је на општини Савски венац у Београду.
У извештају Републичког геодетског завода налази се анализа тржишта непокретности у Републици Србији за први квартал 2024. године, као и упоредна анализа података у периоду од 2019. до 2024. године. Овај извештај омогућава увид у трендове цена и продаје некретнина у Србији и користан је за инвеститоре, купце и продавце некретнина у Републици Србији јер даје објективан увид у стање на тржишту непокретности.
