Овај зачин успева у Србији, а зарада од његове производње је велика
Све више људи у Србији окреће се производњи зачинског биља, које се све боље продаје.
Узгој руколе, пашканата, зелене салате, першуна, ендивије и шпаргле доноси највећи профит у пољопривреди, али за добрим зарадама не заостају ни они који засаде орахе и лешнике.
Палмер и Чадеж: Регионална сарадња на Западног Балкана никад важнија
ДА ЛИ ЋЕ ОВАЈ РАЗГОВОР ПРЕОКРЕНУТИ СТАЊЕ? Меркелова и Путин разговарали о стању на тржишту нафте
РАЗГОВОР ПОСЛЕ КОГ ЈЕ ПАЛА ЦЕНА НАФТЕ: Путин и саудијски принц викали један на другог, а руски председник ОДБИО УЛТИМАТУМ
Како мала и средња пољопривредна газдинства могу најбоље да зараде тема је студије "Где је профит у пољопривреди", а једна од ауторки Јелена Дробњак, секретарка Првиредне коморе Војводине, као пример наводи да на једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара.
Ипак, произвођачи морају да знају да је ово тржиште у повоју, те да се рукола продаје већином у богатим градским срединама.
- Израчунали смо трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Најрентабинија је производња поврћа и воћа, поготово пластеничка производња. Она у почетку захтева улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим, при добрим агротехничким мерама може да се исплати и за годину дана. На једном хектару пашканта, зелене салате, першуна, ендивије може да се приходује око милион и сто хиљада динара - рекла је Дробњак.
Циљ ове студије јесте да се сагледају оквирни приходи и расходи, односно економски ефекат у појединим линијама биљне производње.
На бази тога, пољопривредници ће донети одлуку за ону линију производње која је за њих максимално профитабилна. Они који уложе новац у пластеник од 200 квадратних метара, од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара, од краставца 135.000, а паприке 65.000 динара.
- Што се тиче воћа, на првом месту су орах и лешник из разлога што је велика тржиштна тражња, нема га довољно, увозимо их. Најмања су улагања, а највећа је добит - наставила је Дробњак.
Тако од једног хектара под орахом може да заради око милион и 80 хиљада динара, а од лешника око 700 хиљада динара.
Најмања исплативност је код житарица, градација унутар ове групације биљних култура иде тако да се највише усплати узгајати кукуруз, пшеницу, па јечам. Добит од кукуруза је 33.000 динара по хектару, пшенице око 10.000 и јечма око 7.000 динара.
У предговору ове студије ПКВ наведено је да су приказани резултати оријентационог карактера за пољопривредне произвођаче, да би знали колика су улагања, односно колики су оквирни приходи у појединим линијама биљне пољопривредне производње.
Приходи могу да варирају у зависности од великог броја фактора: квалитета земљишта појединих парцела, климатских фактора, начина извођења појединих агротехничких мера, цене радне снаге у појединим деловима земље.
С друге стране међу врстама које нису типичне за наше поднебље, али успевају и постоји константна тражња је и шпаргла, коју скоро нико не производи у Србији.
Драгомир Ивановић (61), један од ретких произвођача, шпарглу је уврстио у свој врт у Парку природе Поњавица, у близини Дунава, због подуге листе предности у односу на остало поврће.
- Кад се једном посади, шпаргла траје до 20 година, скоро као воће. Трошкови су умерени, постоји тражња на тржишту која стално расте, продаје се у нашој земљи, али је тражена и на другим тржиштима. Отпорна је на град, болести, сушу, не треба јој хемија, не тражи велики рад, здрава је и лековита, а на невеликој земљишној површини може да се заради преко 20.000 евра по хектару. Могу тврдити да су наши услови идеални за неке сорте шпаргле - прича Драгомир Ивановић који гаји шпарглу.
Тржишна цена у малопродаји код нас је око 1.200 дин, што је чини веома профитабилном. Тражња за шпарглом расте у свету, где је потрошња преко милијарду долара.
У Србији је раст тражње око 30 одсто годишње. "Футуре Маркет Insights" процењује да ће сегмент свеже шпаргле представљати скоро 74 одсто тржишног учешћа и да ће овај сегмент остати доминантан на глобалном тржишту шпаргле, показујући раст од 170 одсто до 2027. године.
ПРИВРЕДА КРЕЋЕ У ОФАНЗИВУ: Одобрени први кредити за ПОБОЉШАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ
СРБИЈА НЕЋЕ ЗАВИСИТИ ОД ДРУГИХ: Фабрика у Руми ће производити сву медицинску опрему
ЈОШ САМО МАЛО: Зна се ДАТУМ завршетка деонице брзе пруге Београд - Нови Сад, стиже се за 25 МИНУТА!
