Капитал поверења на тржишту осигурања Србије
Реч која је обележила 2022. годину је ПЕРМАКРИЗА. Ако под тим разумемо све облике криза са којима се последње три године суочавамо - ПАНДЕМИЈА, РАТ И ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА – поставља се питање да ли су изазвале поремећаје на тржишту осигурања. Ако је судити по подацима НБС, одговор је НЕ.
Узмемо ли као референтан десетогодишњи период, уочавамо да су повећани капитал и укупна имовина друштава за осигурање, да су техничке резерве скоро утростручене, укупна премија је забележила скок, а нарочито премија животног осигурања, што сведочи о поверењу грађана у производе осигурања.
Тржиште осигурања показало је повећану отпорност на системске ризике и то се може објаснити деловањем неколико фактора. Прво, креиран је одрживи систем осигурања у чијем средишту је корисник услуге осигурања. Регулаторни оквир претендује да клијентима пружи осећај заштићености, како на плану материјалног, тако и на плану решавања спорова. Друго, фаворабилан пословноправни амбијент подстиче осигураваче да понуде производе осигурања који одговарају стварним потребама корисника. И треће, не може се занемарити перманентна надзорна и регулаторна активност НБС.
Да ли ће формиране резерве осигуравача бити довољне да се одговори на негативна економска очекивања и глобалну финансијску рањивост финансијског сектора? Колико ће друштава моћи да остваре планиране циљеве и добит услед претеће високе инфлације? Иако смо током претходне три године имали релативно негативна очекивања, показало се да је сектор осигурања бележио раст у различитим сегментима. После деценије стабилног раста можемо рачунати на нешто што се зове капитал поверења, по чему се осигурање све више издваја од остатка финансијског сектора. Клијенти су стекли одређени степен поверења да ће осигурање деловати када је најпотребније. Људима је у кризи потребна нормалност, а има ли производа који може пружити бољу компензацију од осигурања?! Штавише, неки облици животног осигурања – попут штедних или мешовитих осигурања - васкрснули су, што је директна последица тренда раста каматних стопа и пооштравања монетарних услова. Моје је предвиђање да ће глобалне турбуленције створити нове прилике за осигураваче, посебно у погледу полиса које покривају прекид пословања. За очекивати је и повећану потражњу за полисама одговорности (тренутно је актуелна полиса одговорности на друштвеним мрежама!), али и класичним полисама осигурања имовине. Да не помињем добровољно здравствено осигурање, које у пандемијским годинама бележи постепени раст.
Изазова, дакле, има, али то су прилике да се унапреди пословање и да се исплива у први план. Најзад, најважније за даља позитивна кретања на тржишту осигурања је поверење. Јер, није важно кроз шта пролазимо ако знамо на кога можемо да се ослонимо!
Аутор: др Наташа Петровић Томић, редовна професорка Правног факултета Универзитета у Београду
