"КАТАКОМБЕ" где се чувају ТОНЕ ЗЛАТА: 500.000 полуга лежи на 60 метара дубине, имена власника су ТАЈНА (ВИДЕО)

Дубоко у гранитној стени испод Менхетна тројица мушкараца отварају кавез пун златних полуга. Једну по једну, стављају их на вагу, записују тежину и серијски број. Потом их пакују у кутије и стављају лифт, који стижу до гараже.

Пре извесног времена, из катакомби Савезних резерви Сједињених Америчких Држава (Федералне резерве, или Фед) на овај начин нестало је око 24.000 златних полуга у вредности која премашује десет милијарди евра. Није крађа била у питању, већ уобичајена пракса.

Био је то део немачког злата, које Немачка централна банка тамо чува од завршетка Другог светског рата, као и многе друге државе. У неколико етапа, Немачка је пре неког времена подигла 300 тона злата.

Ово је прича за јавност, а како је повраћај стварно текао, банке и данас чувају у строгој тајности. Од тада теоретичари завере сумњају у то да се овде, 60 метара испод америчке берзанске четврти, заиста крије највеће складиште злата на свету, као што се хвали Фед: 500.000 златних полуга у вредности од 260 милијарди долара. Они су убеђени да је у питању представа за јавност.

- Осим запослених, нико не може са сигурношћу да тврди да је злато заиста тамо - рекао је аналитичар Ронан Менли, истакавши да Федералне резерве, откако постоје, никада нису пружиле доказе о постојању трезора.

Многи посетиоци су имали прилику да виде златне полуге у бункеру, али са безбедне удаљености. "Шта ако су то само копије?", скептични су критичари.

Немачки новинари посетили су трезор у Либерти стриту у нади да ће сазнати нешто више. Сумње подстиче и сама логистика: како је 300 тона злата могло да се пребаци из Њујорка за Франкфурт?

Предусретиљива домаћица из Федерални резерви, која је желела да остане анонимна, захтевала је од новинара да не користе телефоне и не праве скице.

Дозволила је само белешке у рукопису. На поменуто питање није била у стању да пружи одговор.

"Утврђење" Савезних резерви у Њујорку обухвата цео блок. Има 19 спратова, од којих пет испод земље. Најдубља просторија, до које се стиже тесним лифтом, личи на атомско склониште. Темељи су 15 метара испод нивоа мора. Када се 11. септембра 2001. срушио Светски трговински центар три улице даље, овде ништа нису осетили, објаснила је домаћица.

Зидови су дебели око један метар, врата трезора висока скоро три метра. Имају челични рам од 140 тона и цилиндар од 90 тона. Врата се аутоматски херметички затварају, тако да особа која остане унутра има довољно кисеоника да преживи 72 сата.

Трезор личи на затвор: 122 ћелије означене редним бројевима, од којих свака има катанац, две шифроване браве и печат. Већина је празна, осим прве, која носи број 86; ту се чувају полуге за приказивање, према подацима Феда, има их 5.160.

На питање чије су, није било коментара, али су новинари зато сазнали да је у најстаријој полузи уклесана 1914. година и да су у интерној болници Савезних резервих збринути повређени после напада 11. септембра.

Двадесет осам влада и међународних резерви користе трезор за чување злата, али је немачка централна банка тек 2013. објавила да се оквирно 70 одсто њених резерви налази у иностранству: у Паризу и Њујорку.

Делимични повраћај трајао је годинама и завршен је 2016, што је Бундесбанка у Франкфурту потврдила тек у августу прошле године. Злато је враћено у Франкфурт, а затим је део количине претопљен у Швајцарској. У Њујорку је наводно остало 1.236 тона.

Већина клијената Феда остају анонимни, баш као и порекло новца. Савезне резерве су 1943. пребациле злато из окупиране Европе у нацистима пријатељску Аргентину у вредности од минимум 61 милион долара.

Касније су истопили стотине полуга злата које су украли нацисти, а у којима су били угравирани кукасти крстови. Наводно нису знали да је део тог злата припадао Јеврејима.